Братушекова враћена кући

Од нашег специјалног извештача

Брисел – У напетој политичкој трговини у Европском парламенту (ЕП) минулих дана председник Европске комисије (ЕК) Жан-Клод Јункер успео је да добије подршку за многима спорне комесаре предложене од Француске, Шпаније, Велике Британије и Мађарске, а једина која ипак није „преживела” унакрсну ватру европосланика јесте бивша словеначка премијерка Аленка Братушек. Несуђена потпредседница ЕК за енергетску унију доживела је својеврсно понижење у надлежном Одбору за индустрију, истраживање и енергију и Одбору за заштиту животне средине, где је после саслушања чак 112 посланика гласало против њеног именовања, а само 13 ју је подржало.

Иако Јункер има могућност да пренебрегне одлуку одбора и да Братушекову остави у тиму комесара о којима ће се у пакету гласати на пленарном заседању ЕП 22. октобра, мало је вероватно да ће бивши луксембуршку премијер ставити на коцку цео састав ЕК само да бих заштитио Словенку која чак нема подршку ни владе сопствене земље. Актуелни словеначки премијер Миро Церар је већ најавио да ће до суботе предложити Јункеру новог кандидата за комесара. Тиме би требало да се заврши својеврсна сага у којој је Братушекова, иако је доживела пораз на словеначким изборима у мају, настојала да себи обезбеди ухлебљење у Бриселу, где би као потпредседница ЕК месечно примала око око 23.000 евра бруто (нето између 13.000 и 19.000 у зависности од тога у којој је категорији опорезована), плус око 3.100 евра за станарину и премију за месечну презентацију од око 900 евра.

Братушекова се у јулу појавила као словеначки кандидат за представника у ЕК, и то у време док је била техничка премијерка. На седници владе против листе кандидата на којој је било њено име гласало је шест министара, док је пет министара, укључујући и премијерку, гласало за. Међутим, коришћена је специјална процедура по којој је неопходно да најмање седам министара буде против да би предлог био одбачен тако да је Братушекова успела да прогура своју номинацију, а потом се разним правним маневрима потрудила да извештај словеначке етичке комисије, која је испитивала регуларност тог избора, не доспе у јавност пре њеног саслушања у ЕП.

Ни то јој није помогло да увери европарламентарце да је она прави избор за функционера који ће бринути о енергетској унији ЕУ. Не само што им се није свидело што на њихова питања није одговарала ни на једном другом језику, осим на словеначком, већ је и о питањима из своје надлежности одговарала уопштено и пре свега захваљујући раније припреманом тексту.

Истини за вољу, још неки комесари, попут британског лорда Џонатана Хила, нису оставили утисак да баш знају добро ресор који им је Јункер наменио, али су они, захваљујући странкама којима припадају и политичкој трговини између блока социјалистичких и блока демохришћанских партија у ЕП, ипак добили подршку посланика. Тако је Шпанац Мигел Аријас Кањете ипак добио подршку иако га сумњиче да је у сукобу интереса јер ће водити ресор енергије и климатских питања, а донедавно је био сувласник две нафтне компаније, да би акције летос продао свом рођаку. За Кањетеа су гласали социјалиста тек када су их демохришћани уверили да ће они гласати за њиховог партијског колегу и такође спорног комесара Француза Пјера Московисија, који ће бити надлежан за економска и финансијска питања, порезе и царине ЕУ.

Братушекова, међутим, припада групи либералних партија, која је тек четврта по снази у ЕП и нема никакав уцењивачки капацитет. Осим ње, и Мађар Тибор Наврачиц наишао је на одбијање у ЕП, при чему су њему посланици дозволили да буде део ЕК, али су забранили да он буде, како је предложено, комесар за образовање, културу и младе.

У тој комбинаторици сагледаваће се и нови комесар којег предложи Љубљана. Међу именима о којим се спекулише су Виолета Булц, чланица Церарове странке, која је у његовој влади министарка без портфеља, задужена за стратешке пројекте, развој и кохезиону политику.

Као могућа замена у Бриселу се помиње и европосланица Тања Фајон, за коју се каже да није довољно искусна да буде потпредседница ЕК па се помиње могућност да она буде комесар за саобраћај, а да дужност потпредседника ЕК за енергетску унију преузме Словак Марош Шевчович. Једна од могућности о којој се спекулише јесте и да Фајонова буде комесар за образовање, културу и младе, а да Наврачиц добије саобраћај, а Шевчович енергетску унију.

У бриселским круговима се помиње могућност да и дугогодишња словеначка посланица у ЕП Романа Јордан замени Братушекову, или да то буде досадашњи словеначки комесар Јанез Поточник. Он би тако у четвртом мандату остао у Бриселу и преузео енергетску унију, после више од 10 година у којима је неколико месеци био надлежан за проширење, а потом по пет година прво за науку и истраживање а потом за заштиту животне средине.