Државна земља у парлогу

Краљево – Као локална самоуправа, Краљево није ни богат ни добар домаћин. Према недавном попису, у власништву града се не налази баш много станова и локала, као ни грађевинског земљишта. А, што се њива, ливада и утрина које су у власништву државе тиче, не зна се ни ко их, ни како користи.

У градском одсеку за управљање имовином, од начелника Зорана Радосављевића дознајемо да попис имовине није обављен иако је то требало да ураде још пре неколико година. Стога је за протеклих неколико месеци ова служба обрадила око шест хиљада предмета, пописала и припремила за катастарски упис око 240 објеката у власништву града. Није ту много станова, има их тек петнаестак, остало је пословни простор, и чак 104 гараже.

Већина ових објеката, који су по новом закону о јавној својини у власништву града Краљева, у надлежности је овдашње Агенције за имовину, бившег Фонда за становање. Тој агенцији дато је на коришћење и управљање чак 180 објеката, неке користе градски органи и службе а већина их је у закупу, што је агенцијски основни приход.

У градској служби за имовину још дознајемо да ће град, када се реше сви захтеви у вези са реституцијом, још осиромашити, посебно за неколико пословних објеката на најатрактивнијим локацијама.

Посебна прича је пољопривредно земљиште које је, сходно Закону о јавној својини, остало у власништву државе а граду је дато на коришћење. Колико је та површина и колико парцела доскора се није ни знало иако су још од 2006. године локалне самоуправе у Србији биле у обавези да сачињавају годишњи програм уређења и коришћења тих парцела. То није спровођено па је тек ове године, у марту, Градско веће формирало посебну комисију за заштиту и коришћење тог земљишта. Али, програм опет није сачињен, није било времена, јер није било ниједног податка о парцелама.– Обавили смо, ипак, важан посао. Од надлежне службе добили смо документацију и из свих катастарских општина на подручју града Краљева идентификовали смо око три хиљаде мањих и већих парцела које су у државном власништву. Због тога што не знамо да ли су у парлогу, а верујемо да неке јесу, затим ко и како користи поједине парцеле, а има их површине и до два хектара, расписали смо два јавна позива. Један за остваривање права коришћења и други за добијање пречег права закупа. Рок за достављање понуда је крај овог месеца, али се још нико није јавио – објашњава нам Дејан Вукомановић, дипломирани инжењер пољопривреде и председник поменуте комисије.

Иначе, о том земљишту круже разне приче, да су неке парцеле присвојене, неке су појединци из власти „уступили“ рођацима и пријатељима а већина је претворена у утрине и нико их не обрађује.– Зато чекамо одлуку власти, па да их све обиђемо, попишемо и утврдимо површину која је, верујем, од 200 до 500 хектара. Али, због тога што се се ни ар, рецимо, на име закупа не наплаћује, град годишње губи можда једну улицу или уређење корита неке реке – додаје Вукомановић.

Тржни центар на „Воћаревим ливадама“

Једна од најлепших државних парцела, од око пет хектара, у приградском насељу Рибници не користи се годинама. Током протеклих неколико дана, како су нам потврдили и представници локалне власти, са једним инвеститором воде се преговори о давању у закуп или продаји већег дела тог земљишта, како би се ту саградио тржни центар од око хиљаду квадрата пословног простора и запослило око две стотине радника.