Страст

Временом неки појмови и речи мењају своје значење, прелазећи из нечега што је негативно у нешто што је позитивно. Такав је случај са појмом „страст” за који данас многи мисле да означава снажно уживање. Зато је страст пожељна у емотивном односу, односу према послу или према животу.

Оно што је колективно заборављено и потонуло у наше колективно несвесно јесте знање да именица страст долази од глагола страдати, настрадати. У латинском, такође, passio долази од пати, што значи мука, трпљење. Из овог корена је настала и реч пасивност, трпно стање.

Људи су страсни када нечему чиме се баве приписују највећу животну вредност. Последица је да највише уживају када се тиме баве, а највише трпе када им је то онемогућено. Страст, према томе, не подразумева само уживање, већ и трпљење.

Зашто је страст била негативно означена? Зато што онај који се нечему посвећује страсно занемарује све оне друге животне вредности. Страсно заљубљена особа тешко мисли на нешто што није повезано са особом у коју је заљубљена. Ако таква особа пати зато што је заљубљеност неузвраћена, она се такође тешко концентрише на било шта друго осим на разлог своје патње. Дуготрајно игнорисање других важних аспеката живота и друштвених улога се на крају завршава неким обликом страдања. То је и разлог зашто су страст и разум који проповеда умереност, супротни концепти.

Последњих година се страст афирмише и препоручује као однос који према свом послу треба да имају запослени у корпорацијама. Страсна посвећеност послу подразумева да особа у том послу ужива, да га ради квалитетно, да томе посвећује пуно времена, што за последицу има успех и финансијско задовољење. Као и свака страст тако и страст према послу или „пословни Ерос” садржи један скривени проблем. Страсни запослени који своје време посвећују грађењу своје каријере нужно запостављају друге аспекте живота и друге друштвене улоге. То може довести до тога да након пар деценија закључе да је то било добро за корпорацију, али не и за њих као особе.

Подсетимо се на живот нашег великог научника чијој проналазачкој страсти сви толико много дугујемо – Николе Тесле. Као што је познато он је себе у целини поистоветио са улогом физичара и проналазача тако да није ни имао приватни живот. Начин на који је свесно изабрао да води живот даје нам право да на њега гледамо као на хероја који се жртвовао како би што више дао човечанству, али се исто тако можемо запитати да ли је толико жртвовање приватног живота била добра одлука.

Ако сте родитељ, да ли бисте волели да ваше дете херојски живи као Никола Тесла или да живи хармоничним животом обичног смртника?