Председник Турске на плебисциту

Танјуг специјално за "Политику"
Истанбул, 22. октобра - У заглушујућој ратној реторици због најновијег крвопролића у југоисточној Анадолији, у коме је страдало 17 војника, у Турској је јуче, нечујно, готово неприметно, протекао референдум које се односио на избор председника републике и владе.
На плебисциту је огромном већином гласова - 69 одсто - прихваћен амандман по коме ће убудуће шефа државе бирати - не као досад, парламент - грађани на директним изборима. Он ће имати мандат пет година и моћи ће на ту функцију да се бира два пута. Досад је председник републике могао да остане у тој фотељи седам година, што ће рећи - имао је само један мандат.

"Овај референдум је историјски допринос турској борби за политичку стабилност", изјавио је после објављивања резултата плебисцита премијер Тајип Ердоган, који је иницирао уставне промене. Када су опозиционе партије, уз подршку армијског врха, у парламенту на тренутак, почетком маја, блокирале избор Абдулаха Гула због његове исламистичке биографије, владајућа Партија правде и развоја узвратила је иницијативом за промену система за избор прве личности земље. Али, после заказивања плебисцита, он је, у поновљеном гласању у Меџлису, 28. августа, ипак изабран на ту функцију.

Иако је земља већ данима на ногама због напада курдских герилаца, ни јучерашњи плебисцит није могао да прође без варничења између владе и опозиције. У Републиканској народној партији, као и многи правници, мисле да би Гул сада требало да поднесе оставку и да изађе на проверу пред грађанима, пошто је процедура за измену устава покренута док он није био у тој фотељи.

Према амандману, који је промењен у последњем тренутку, грађани ће директно бирати тек 12. председника републике 2014. године, што ће рећи када Гулу истекне седмогодишњи мандат.

Према изменама, које су усвојене на референдуму, скраћен је и мандат владе са пет на четири године.

Земља је, међутим, данас у шоку због крвопролића на граници према Ираку, тако да је плебисцит потиснут на споредан колосек. Политичари, новинари, грађани, сви без изузетка, траже да се стане на крај курдским побуњеницима који су јуче, на југоистоку земље, убили 17, а ранили 16 војника. Десеторица се воде као нестали, док се припадници ПКК-а хвале да су их заробили.

"Што је много, много је", наслов је на првој страни данашњег националистичког "Џумхуријета". Влади блиски "Јени Шафак" поручује генералштабу: "Сви смо ми регрути".

Када се ради о "кажњавању" курдских сепаратиста и терориста нација је, за разлику од плебисцита, јединствена: све је издало стрпљење. Чим су медији јавили о јучерашњем страдању војника на турско-ирачкој граници, у неколико градова грађани су спонтано изашли на улице са државним заставама тражећи да армија одмах упадне у суседну земљу. Полиција је имала пуне руке посла да обузда разјарене демонстранте који осуђују владу због неодлучности.

У пограничном подручју ври као у гротлу: на положајима је око 100.000 аскера, тенкови, хеликоптери, авиони. Само се чека знак за упад. Температура расте и с друге стране границе. Како јављају истанбулски медији, јуче су демонстрирали и ирачки Курди, који осуђују Анкару због повременог гранатирања и разарања њихових села. "Ми ћемо бранити сами себе у случају турског упада", поручују тамошњи Курди.

Премијер Тајип Ердоган се нашао између чекића и наковња, пред највећим искушењем у краткој, али метеорској каријери. Док домаћа јавност тражи неодложан обрачун, Багдад и Вашингтон га упозоравају да се не игра ватром. Он је у сталним консултацијама са генералима и члановима владе.

Очи Анкаре су упрте у Белу кућу која је одмах осудила јучерашње крвопролиће. "Напади са ирачке територије (на Турску) захтевају брзу акцију владе у Багдаду и званичника курдске аутономије на северу Ирака", пренели су медији изјаву председника Џорџа Буша. У Анкари су, очигледно, за заједничку акцију са Американцима који треба, у почетној фази, да похапсе лидере ПКК-а који се крију у планинама Кандил, и да им, једним потезом, пресеку све канале за наоружавање и снабдевање.