Лајчак ујединио РС против себе

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 22. октобра – Босна и Херцеговина ушла је у једну од највећих политичких криза од Дејтонског споразума после одлуке високог представника међународне заједнице Мирослава Лајчака да промени Закон о савету министара и да обавеже посланике да до 1. децембра – према његовој инструкцији – усвоје измене Пословника о раду Парламентарне скупштине БиХ. Ако га не послушају, најавио је Лајчак, онда ће он променити Пословник. Обе ове Лајчакове одлуке у Републици Српској су протумачене као промена уставноправног уређења БиХ, односно Дејтонског споразума, а самим тим и као слабљење дејтонске позиције Републике Српске, јединог "опипљивог" резултата за који се српски народ у ратовима вођеним у бившој Југославији изборио.

Због тога је водећа политичка странка у Републици Српској, Савез независних социјалдемократа, одлучила да – ако Лајчак не промени своје одлуке – пређе у опозицију у Парламентарној скупштини БиХ и да сви њени чланови поднесу оставке на функције у заједничким органима БиХ. А без ове партије немогуће је изабрати нови Савет министара, односно формирати нову већину у било којем заједничком органу БиХ.

Шта је за српски народ и његове политичке представнике спорно у Лајчаковим одлукама? До Лајчакових измена, Законом о Савету министара било је прописано да за сваку одлуку треба да гласају најмање два министра из сваког од три народа и да, при томе, рецимо гласови министара буду из одговарајућих ентитета – српских из Републике Српске, бошњачких и хрватских из Федерације БиХ. Сада је за одлуке које не иду на потврђивање у Парламентарну скупштину довољан глас представника једног народа, с тим што он не мора бити, уједно, и представник ентитета. Довољно је, на пример, да Странку за БиХ у Савет министара заступа један Србин и да овај орган може донети све одлуке, без обзира што су министри из Републике Српске против њих. Одлуке о којима се изјашњава парламент, Савет министара усваја простом већином.

Према Лајчаковој инструкцији, Парламентарна скупштина БиХ ће, такође, одлучивати већином гласовима, с тим што – да би оне биле валидне – за њих треба да се изјасни и најмање трећина присутних посланика из једног од два ентитета. С обзиром на то да у Уставу БиХ пише да је за ваљаност одлуке неопходна трећина од броја изабраних посланика из једног ентитета, очигледно је да Лајчак битно редукује принцип ентитетског гласања и тиме поткопава један од носећих стубова Дејтонског споразума – равноправност народа и ентитета у БиХ.

Ако у Лајчаковим одлукама има ишта добро, онда је то чињеница да је успео да уједини владајуће и опозиционе партије и невладине организације у Републици Српској. Њихов заједнички закључак јесте да је високи представник довео Републику Српску на последњу линију одбране њене позиције одређене Дејтонским споразумом. "У Парламентарној скупштини сада су, од укупно четрдесет једног посланика 24 Бошњака и они би, ако се редукује принцип ентитетског гласања, могли да доносе одлуке какве хоће. Тако би могао да ради и Савет министара, чиме би се улога Републике Српске и њених представника у заједничким органима БиХ свела на пуку формалност", упозорио је премијер Републике Српске Милорад Додик.

Председник Партије демократског прогреса Младен Иванић је подсетио да је на нивоу БиХ већ формирано више од 50 различитих тела, која су преузела надлежности које су, по Дејтонском споразуму, припадале Републици Српској. Део тих надлежности пренесен је одлукама ранијих високих представника, у чему су предњачили Волфганг Петрич и Педи Ешдаун. Иванић је, каже за наш лист, "затечен одлуком Мирослава Лајчака да се упусти у једнострано преуређивање најосетљивијег питања у БиХ – равноправности народа и ентитета".

"Својим последњим одлукама високи представник је наградио лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића чија је партија у Парламентарној скупштини БиХ прошле године оборила амандмане на Устав БиХ, јер је и у њима био садржан принцип ентитетског гласања. Сви ми знамо да је Силајџићева политичка звезда водиља укидање Републике Српске. Без принципа ентитетског гласања – јединог механизма заштите у заједничким органима – широм се отварају врата прегласавању, а тиме и укидању Републике Српске", наглашава Иванић, чија је странка и званично покренула иницијативу да се високом представнику укину "бонска овлашћења".

А када је реч о "бонским овлашћењима" – праву да смењује демократски изабране политичаре и намеће законе – она су високом представнику дата у децембру 1997. године. Међутим, према тумачењу професора Правног факултета у Бањалуци др Петра Кунића, "Бонском декларацијом високом представнику није дато право да доноси и намеће законе". Он може да доноси само "привремене мере" из надлежности Председништва БиХ и Савета министара. Те мере остају на снази само док Председништво или Савет министара не усвоји одлуку која је у складу са Дејтонским споразумом. Дакле, закључује др Кунић, високи представник нема право да доноси акте из делокруга рада било којег парламента.

"Без обзира на то, високи представници су до сада редовно злоупотребљавали ’бонска овлашћења’. И кад год су то чинили било је на штету Републике Српске. Ако се таква пракса настави, ње ће сутра бити мање него што је има данас, а данас је има мање него што је било јуче. Због тога се у одбрани Републике Српске, демократским и правним средствима, морају ујединити све њене унутрашње снаге. Друге нам нема, јер свет је очигледно спреман да овде погази сва писана и неписана правила демократских друштава", казао је за наш лист бивши председник Републике Српске Никола Поплашен, кога је, позивајући се на "бонска овлашћења", у марту 1999. године сменио Карлос Вестендорп.

-----------------------------------------------------------

Високи представник: Нећу повући одлуке

Бањалука, 22. октобра - Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Мирослав Лајчак изјавио је данас у Бањалуци да неће повући одлуку којом је 19. октобра променио Закон о Савету министара и инструкцију за промену Пословника о раду Парламентарне скупштине. Он је казао да његове одлуке нису усмерене против ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ. Циљ ових одлука је да побољшају функционисање БиХ, оне су, казао је Лајчак, добронамерне и то ће бити видљиво из правног тумачења које ће доставити званичницима у Републици Српској и БиХ. После тога ће, уверен је Лајчак, бити отклоњене све недоумице о карактеру одлука које је наметнуо.

Додик је новинарима казао да ће сачекати Лајчаково тумачење, иако је његово мишљење да су његове одлуке неуставне и супротне Дејтонском споразуму. Ако, објаснио је Додик, на основу тога тумачења српски посланици буду равноправно заступљени при доношењу одлука у Парламентарној скупштини БиХ, а заменици министара добију право да иступају само на основу овлашћења министара, онда би одлуке Мирослава Лајчака биле прихватљиве и за Републику Српску.

Боро Марић

-----------------------------------------------------------

Ристивојевић: Лајчак као Ахтисари

О Лајчаковим одлукама данас се негативно одредила и Демократска странка Србије. Њен портпарол Бранислав Ристивојевић је рекао да ова партије "даје најснажнију подршку институцијама Републике Српске да се одупру покушајима њеног бруталног укидања" и да "најоштрије осуђује понашање Мирослава Лајчака". Ристивојевић је Лајчаково понашање упоредио са понашањем Мартија Ахтисарија, који је на силу покушао да наметне одређена решења за Косово и Метохију. Он је оценио да су два процеса – Лајчаково настојање да укине Републику Српску и Ахтисаријево наметање решења за Космет – "потпуно синхронизована". Ристивојевић је рекао да је Србија, као потписник и гарант Дејтонског споразума, обавезна да се најснажније заложи за пуно поштовање овог међународног мировног акта.

-----------------------------------------------------------

Покорна психологија

Кесић: Ако Додик истраје, то може значити крај институције високог представника у БиХ

Вашингтонски аналитичар и добар познавалац прилика у Босни и Херцеговини, Обрад Кесић, тврди да је најновија одлука Мирослава Лајчака само једна од многих, веома спорних одлука које су различити носиоци функције високог представника међународне заједнице (прво УН, а затим ЕУ) у БиХ доносили протеклих година.

"Цео концепт високог представника као особе која има сву власт у Босни заснива се на добровољном пристанку оних који проводе његову вољу на терену, а то су у прошлости, на жалост, били управо носиоци највиших функција у Републици Српској. Они су те одлуке, додуше, проводили уз роптање и упирање прстом у високог представника, али су их увек проводили . Највећи проблем је, по мени, увек био то што су српски представници више водили рачуна о свом останку на функцији, него о правима Републике Српске по Дејтонском споразуму", каже Кесић за "Политику", и додаје:

"Ако се сада Додик и његови заиста успротиве Лајчаку и промене ту покорну психологију, то може бити крај функције високог представника у Босни. Јер ако неко из Републике Српске Лајчаку одлучно каже "не", и тиме кризу пренесе у БиХ, високом представнику ће остати само опција насиља. А ако се он определио за провођење одлука силом, онда ће се поставити питање да ли су међународне трупе, које чувају мир у БиХ, спремне да постану полицијске снаге којим командује високи представник. Другим речима, његова политичка полиција. Стално понављана прича, да су локални политичари у Републици Српској препрека уласку Босне и Херцеговине у Европску унију, једноставно није истинита. У суштини је баш високи представник тај који представља препреку. Нити једна земља у којој се влада тако аутократски, како високи представник влада Босном, не може постати чланица ЕУ. А то, опет, за собом повлачи питање каква је то Европска унија која шаље такве високе представнике".