Ко ће са Јулијом

"У следеће три године очекује нас стална политичка нестабилност", изјавио је у понедељак Тарас Черновил, депутат Врховне раде (парламента) Украјине из редова Партије региона. Према речима угледног политичара, права стабилизација украјинског политичког живота биће могућа тек после председничких избора који падају 2010. Дотле, шта год да се деси, неће бити посебно изненађење.

Черновил није пророк, он закључке извлачи из онога што виде и осталих педесетак милиона Украјинаца. А то је да је политичка сцена у њиховој земљи и даље оштро омеђена деловањем две велике партије – већ поменуте Партије региона (ПР), коју предводи "премијер у одласку" Виктор Јанукович, и Блока Јулије Тимошенко (БЈУТ), на чијем челу је харизматична "наранџаста принцеза", јунакиња револуционарних збивања с краја 2004. Као и у претходном сазиву парламента, распуштеног одлуком шефа државе Виктора Јушченка, и у новом ће две стране имати таман толико заступника да нико трећи не може да поремети њихову равнотежу. Барем не на дуже време.

Партијска недисциплина

У таквим околностима предвиђени избор Јулије Тимошенко за будућег премијера лебди на граници између могућег и немогућег. Теоретски, "наранџастој икони" на том путу ништа не би требало да засмета. Али још од тренутка склапања коалиције БЈУТ са Јушченковим блоком Наша Украјина–Народна самоодбрана (НУ-НС), почело је свашта да се шушка. Наиме, нису баш сви припадници НУ-НС одушевљени идејом да Тимошенкова поново заседне у премијерску фотељу.

Истини за вољу, такво решење не усрећује ни самог Јушченка. Али ако он нема другог излаза, његове партијске колеге га имају. Украјинским политичким кулоарима већ круже приче да неће сви чланови НУ-НС у будућој Ради дићи руку за енергичну плавушу. А укупан број гласова које дотична дама, према партијским листама, може да обезбеди једва прелази половину укупног броја од 450 депутата.

Са друге стране има најава да би и појединци из тима ПР могли да "занемаре" партијску дисциплину и приклоне се Тимошенковој. У њеном штабу су убеђени да би за избор премијера могли у Ради да добију чак 300 гласова. Ова рачуница, такође, има основе, пошто је партијска подељеност у Украјини углавном базирана на подељености у сфери крупног капитала. Земљом владају олигарси, а њихови интереси јачи су од државних. Мање-више тајна куповина гласова појединих чланова парламента је довела до распуштања претходног сазива Врховне раде. Али, ако се неко и понадао да ће битка олигарха тиме бити окончана, преварио се. Нови "гласачки ценовник", у којем се помињу и милионске суме (наравно доларске), већ су истакле обе стране.

Тимошенкова је још пре избора најавила да ће, ако победи, учинити све што је у њеној моћи да "прочешља" резултате досадашње приватизације и многим фирмама које су тренутно у рукама финансијера ПР "додели" нове власнике. Са друге стране, тешко је веровати да ће "јануковичевци" немо посматрати овакво крчмљење свог власништва. Сукоб је известан, а десиће се, највероватније, поново – у парламенту.

Постоји и "трећи пут", а њега, између осталих, помиње и бивши премијер Јуриј Јехануров. Подсетимо, управо он је наследио Јулију Тимошенко на месту председника владе после "гасне кризе" с почетка 2006. године када је, због самовоље премијерке, пола Европе, усред зиме, остало без гаса. Укратко, Јехануров сматра да без широке коалиције у којој би било места за БЈУТ, НУ-НС, ПР, па и неке друге, није могуће обезбедити ни ефикасан рад парламента ни дуговечнију владу.

ПР најављује "владу у сенци"

Угледни привредник своја размишљања, између осталог, заснива и на следећим чињеницама. Прво, "јануковичевци" као опозиција имају сасвим довољно гласова у парламенту (више од трећине) што им омогућава да зауставе било какав уставни закон који би им ишао на штету. И не само то, уколико им се учини да ствари по њих лоше иду, могу једноставно да се одрекну депутатских мандата и наметну нове ванредне изборе.

Друго, Тимошенкова је већ најавила поновни улазак у клинч са руским произвођачима гаса. Из БЈУТ-а стижу најаве да Украјина неће пристати да плаћа тржишну цену овог стратешког енергента него, као дистрибутер, тражи одређене повластице. Јехануров се добро сећа колико је преговарачке вештине морао да уложи у изглађивање неспоразума из 2006.

У међувремену, из Партије региона најављују формирање "владе у сенци". Адута – политичких и финансијских – имају сасвим довољно, а то би могло знатно да отежа рад кабинета на чијем челу би била Јулија Тимошенко. У таквим околностима и најава Виктора Јушченка (у понедељак) о привржености Украјине интеграцији у НАТО делује само као ничим поткрепљена жеља.