Несталу монахињу пронашао пас Шиба

Монахињу Јелу Грујичић (62) из манастира Пустиња у месту Поћута надомак Ваљева јуче је живу и с лакшим повредама пронашао спасилачки пас Шиба, који припада Горској служби спасавања Србије (ГСС).

Жена која је нестала у петак ујутру пронађена је дан касније у пећини на брду изнад манастира, на 12 метара дубине. Имала је повређену руку и била је угрувана, али није била животно угрожена. У потрази за изгубљеном монахињом јуче ујутру учествовала су петорица спасилаца ГСС-а с псом Шибом.

Драма у брдима изнад манастира Пустиња почела је у петак ујутру, када је примећено да нема монахиње. Потрага мештана трајала је цео дан, без успеха, а у вечерњим сатима морали су да обуставе акцију. Око 22 часа позвали су у помоћ ГСС, али због изузетно неприступачног терена трагање није могло да се настави током ноћи, па је акција одложена за суботу.

– Ујутру смо Шиба и ја кренули први, како пас не би био збуњен мирисима. Остали су пошли петнаестак минута после нас, у посебној формацији за претраживање терена. Ишао сам узбрдо и ускоро сам могао да се крећем само „четвороношке”, јер је терен био изузетно стрм и клизав, а Шиба је трчао у цик-цак на педесетак метара испред мене, њушећи. Терен је био изузетно тежак – стрме стене и камење обрасли шибљем. После петнаестак минута изгубио сам га из вида, али сам чуо лајање као упозорење да је нешто нашао. Извиривао је иза стене десетак метара изнад мене дозивајући ме. Кад сам се попео, угледао сам пећину чији је улаз био висок око 120 центиметара – прича за „Политику” спасилац Владимир Милутиновић, који тренира Шибу и брине о њему.

Спасавање монахиње Јеле Грујичић (Фото ГСС)

Пас је улетео у пећину и наставио да цвили и лаје, усмеравајући спасиоца на прави пут. Спуштали су се низ стрму пећину, а затим је терен постао толико клизав да је Милутиновић морао да врати пса на врх и сам се спусти до дна.

– Спуштао сам се придржавајући се за зидове јер је пролаз био готово вертикалан. Стигао сам до зида на којем је била рупа и пролаз ка другој страни од једва двадесетак центиметара. Лампом сам осветлио простор кроз рупу и видео неку гомилу у дну. У том тренутку, на дубини од око 12 метара, неким чудом огласила ми се радио-станица и тада сам видео како се гомила помера. Схватио сам да је то монахиња – прича Милутиновић.

Почео је да је дозива и објашњава да је спасилац, а онда је изашао на површину и позвао остале трагаче који су се налазили на пола пута до пећине. Усмеравао их је довикивањем, а и Шиба је лајао како би лакше нашли пут.

Када су остали спасиоци стигли, све се одвијало брзо: спустили су се у јаму, пробили пролаз до монахиње и изнели је напоље. Ставили су је на носила, разапели ужад помоћу којих су је спустили у подножје и однели до места где је већ чекала екипа Хитне помоћи. Мати, како су је спасиоци све време звали, жалила се на повреду руке и била је дезоријентисана, али није била теже повређена.

Мештани су спасиоцима рекли да монахиња пати од сенилности, али Милутиновић истиче да никоме није јасно како се она попела уз стрмо брдо до пећине. Вероватно се изгубила, па је уточиште покушала да пронађе у пећини, а кад је ушла, изгубила је равнотежу и пала у јаму, после чега се земља обрушила и затрпала пролаз, претпостављају спасиоци.

Позив за трагање мора да уследи одмах

Потрага за монахињом има срећан крај пре свега зато што је позив за тражење нестале уследио истог дана кад јој се изгубио траг.

– Најважније је да нас људи којима неко нестане или је повређен на неприступачном терену зову одмах, јер је то услов да потрага буде успешна – објашњава Милутиновић.

Ко је Шиба

Шиба је двогодишњи мешанац холандског и белгијског овчара. Живи код Владимира Милутиновића, који га тренира дуже од годину и по дана. Научио је да тражи нестале и повређене кроз свакодневну игру у којој трага за играчком.

До сада је више пута помагао у акцијама спасавања, а најактивнији је био током мајских поплава. Шиба је једини спасилачки пас ГСС-а који одлази на терен. Горска служба има још два пса која су на вишемесечној обуци, као и штене које је још мало да би почело с тренингом.

Мајски потоп отворио нове јаме

Ваљево – За време неупамћеног мајског потопа земља на ширем простору села Поћуте и Ребеља, где се налази манастир Пустиња из 15. века, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, на више места се покренула и отворила многе јаме, вододерине и пећине.

У једну од таквих, удаљену 300 метара од манастира и дубоку више од 25 метара, прекјуче је упала монахиња Јела Грујичић. Приликом пада задобила је повреде које нису опасне по живот, али је после указане лекарске помоћи задржана у Општој болници у Ваљеву, где ће бити подвргнута дијагностичким прегледима.

Поред припадника Горске службе спасавања, у избављању монахиње учествовали су и припадници полиције, ватрогасци и чланови ловачког друштва из Ваљева.
У првом контакту са спасиоцима монахиња је казала да ју је сам Бог спасао из пакла у којем се неочекивано нашла.