Прослава у диму сузавца

Деветнаест повређених, од тога 14 полицајаца и 20 приведених, чине биланс – како је саопштио јуче ујутру шеф мађарске Земаљске полицијске капетаније Јожеф Бенце – ноћних нереда у Будимпешти којима је Мађарска дочекала и овај 23. октобар, датум крваво угушене антисовјетске револуције из 1956. године.

Обележавање 51. годишњице преломног догађај у новијој историји земље поново је, као и прошле јесени, послужило као повод за демонстрације против садашње власти и социјалистичког премијера Ференца Ђурчања. Централна тачка јучерашње прославе, Кошутов трг, била је опасана јаким снагама безбедности како би се избегли озбиљнији инциденти, али полиција није успела да спречи демонстранте да звиждуцима негодовања поремете свечани тренутак свирања химне.

Претходне вечери, у понедељак око 20 часова, воденим топовима и сузавцем растеривана је маса од око две хиљаде десничара који су покушавали да се пробију до зграде опере где је, у част националног празника, шеф владе држао говор.

Демонстранти су успут, као јављају агенције, каменицама и стакленим боцама гађали аутомобиле и фасаде кућа, а снаге реда засули Молотовљевим коктелима и петардама. Тек онда је полиција интервенисала, наводе званичници, како би нагласили разлику у понашању сада и прошлог пута, када је против демонстраната употребљена најгрубља сила, а повређених било више стотина.

Прошлогодишњи вишедневни нереди били су, иначе, најмасовнији и најжешћи у пола столећа, а почели су још крајем септембра, пошто је у јавност доспео снимак једног премијеровог говора на затвореном партијском скупу. Том приликом је Ђурчањ, изричући критику и на сопствени рачун, подсетио сараднике да су сви заједно уочи општих избора обмањивали јавност, "лагали и дању и ноћу", приказујући учинак владе успешнијим него што реално јесте, како би придобили бираче.

О устанку којег се мађарска нација сећа са сузама и поносом, премијер Ђурчањ је у прексиноћном говору рекао да је то био "проглас једног бољег живота и једне праведније Мађарске, али је тај усклик застао у грлу и требало је да прође више деценија да нове генерације... створе демократско друштво".

Нешто раније, у холу техничког факултета, једног од места одакле је 1956. кренула побуна, шеф државе Ласло Шољом истакао је да стати иза онога што се тада догодило значи "бити на страни наде, поверења... живота без страха".