Политика квари награду

Готово истог тренутка када је саопштено да су овогодишњи лауреати Нобелове награде за мир пакистанска девојчица МалалаЈусуфзаи и индијски борац за права деце Кајлаш Сатјарти кренуле суспекулације о још једној политизацији Нобеловог легата. Критичари су одмах устали са тврдњама како је Малала (17), која замало није пала као жртва талибанског насиља, уствари само инструмент у политичкојигри много већих играча. Са истих адреса су стигле замерке да Нобелов комитет додељивањем награде индијском активисти покушава да исправи неправду због тога што признање за мир никад није додељено Махатми Гандију. Ма колико се с разлогом тврдило даје клеветање Нобелове награде често потпуно неутемељено, поједини лауреати ипак не изгледају довољно достојно да би били овенчанипризнањем које велича братство међу народима и промовише мир.

************** 

Ова година би могла да остане упамћена као последња у којој је Нобелову награду за мир доделио комитет сачињен искључиво од представника норвешких политичких партија. Нарасла плима критика на поједине одлуке овог тела отворила је простор за разговоре о евентуалним изменама, па се спекулише да би у чланство могле да будупримљене и личности ван политике или чак странци. Уколико се заиста крене тим путем, у норвешком комитету за доделу најпрестижнијег мировног признања на свету могли би да се нађу признати међународни хуманитарци и представници цивилног друштва.

Како сада ствари стоје, комитет „одражава релативну снагу политичких странака” у норвешком парламенту јер свака странка која учествује увласти поставља своје представнике. Тренутно су то бивши политичари.

Према изричитој жељи Алфреда Нобела, признање за мир се додељујесваке године онима „који су учинили највише за братство међу народима, за укидање или смањење војске и за одржавање и промоцију мира”.

Замерке да је Нобелов легат изневерен најгласније су се чуле 2009, кад је лауреат за мир постао амерички председник Барак Обама. Остало је забележено да је, свега недељу дана уочи свечане церемоније на којој му је уручена награда, Обама послао још 30.000 војника у Авганистан. У наставку председниковања истакао се залагањем за рат дроновима, од чијих пројектила су неретко страдала и деца.

Дискусија унутар норвешке јавности о упливу политике на одлуке Нобеловог комитета има, међутим, корен у признању које је додељено годину дана након Обаме, каже за Ал Џазиру директор Института за истраживање мира у Ослу Кристијан Берг Харпвикен.

Награда је 2010. додељено кинеском дисиденту Љу Сјаобоу, што је разљутило званични Пекинг и довело да погоршања дипломатских и трговинских односа између Кине и Норвешке. У покушају да поправе нарушене односе, власти у Ослу су пре неколико месеци одбиле сусрет са тибетанским духовним вођом далај-ламом, такође лауреатомНобелове награде, којег Кина сматра антивладиним активистом.

Такав потез је отворио питање какав утицај влада има на Нобелов комитет кад је спремна да се дистанцира од неких његових ранијих одлука, као што је због политичких околности одлучила да игнорише лауреате попут далај-ламе.

„Његова посета је била поприлична брука за норвешку владу”, оцењује Харпвикен и додаје да је управо тај инцидент распламсао дебату о кредибилитету комитета.

Још један случај у којем многи препознају умешаност политике догодио се када је признање додељено Европској унији. У одлуци да се 2012, која засигурно није најблиставија година у историји ЕУ, признање додели управо Бриселу многи су препознали више од пуке случајности.

Већина контроверзних одлука донесена је за време мандата председавајућег Нобеловог комитета Торбјерна Јагланда, који је на тај положај ступио 2009.

Његов, као и мандат још двоје чланова петочланог комитета истиче до краја године, али је могућ њихов реизбор. Из Радничке партије, чији је Јагланд члан, најављују да ће га поново номиновати, док ће се о председавајућем одлучивати унутар самог комитета. На то место ће, пише норвешка штампа, највероватније доћи бивши норвешки премијер Кјел Магне Бондевик.

На оптужбе о политизацији награде Комитет објашњава да се у својим одлукама руководио принципом охрабривања појединаца и организација код којих је препознао потенцијал за решавање сукоба мирним путем. Следећи састав овог тела ће, кажу, више пажње посветити онима који су се остварили на том путу.

За разлику од Нобелове награде за књижевност, медицину, хемију и физику, које се додељују у Стокхолму, признање за мир се уручује у Ослу. Када овогодишњи лауреати Малала Јусуфзаи и Кајлаш Сатјарти крајем године буду присуствовали раскошном банкету који се приређује њима у част, вероватно ће и те како бити свесни политизације која прати њихов избор. Најопаснији сценарио би, међутим, био када би спекулације око доделе престижног признања постале више правило него изоловани изузетак. Алфред Нобел такво нешто засигурно није могао да наслути.

Драган Вукотић