Не желим да будем бледа копија Коштунице

„Ја сам колегама на Изборној скупштини рекла да не желим да будем бледа копија Војислава Коштунице. Када бих и хтела не бих то могла јер се ми разликујемо. Он је доктор правних наука, ја сам доктор медицинских наука, имам своје име и презиме, своје звање и знање, а свакако се мој начин схватања комуникације са људима мало разликује од његовог начина. Не желим при томе ништа да критикујем, свако од нас носи са собом одређене особености које су део његове личности, каже у разговору за „Политику“, Санда Рашковић Ивић, нова председница Демократске странке Србије.

Да ли себе видите као лидера партије или само као првог међу једнакима?

Не желим да будем јак лидер, али не желим да будем ни ничија марионета. Хоћу да око мене стасавају млади људи па и други који нису тако млади, а којима бих желела да се окружим, који су професионално и политички јачи и бољи од мене. Кад будемо правили реформу странке, односно измену Статута ја ћу се свом силом ангажовати да свака изборна функција може да се обавља највише два мандата. Ако нема променљивости онда имамо краљевину.

На чему темељите уверење да ћете бити успешнији од Коштунице и прескочити цензус на следећим изборима?

Не можемо судити о Коштуничином раду на темељима дебакла који је доживела ДСС. Ја сам можда по природи агилнија од др Коштунице, много ћу радити на терену. Али не само та агилност и улазак у народ него ћу радити и на повезивању великих државних тема, као што су одбрана Косова, измена Устава, улазак или не у ЕУ, са свакодневним животом. Људима треба предочити које последице трпе због одређених стратешких усмерења државе.

Да ли бисте ушли у владу коју предводи СНС?

Главни одбор треба да буде место одлучивања, да буде врховни орган странке, где би се сагледале све позитивне и негативне стране тога.

У свакој странци за сарадњу са другим странкама имате неке црвене линије које не могу да се пређу. Наше црвене линије које не можемо да пређемо јесу десуверенизација државе, односно повлачење државе пред интересима Брисела и интересима неких других држава. То је ствар коју је јако тешко помирити, тако да тај савез, односно учествовање у власти би ишло јако тешко. Али с друге стране, ви у Европи имате врло необичне примере сарадње евроскептика и евроентузијаста. Рецимо у Републици Чешкој за време председника Вацлава Клауса. Србија је, ипак, прилично далеко од чешког примера иако је то добар пример.

Многи су негативно коментарисали чињеницу да се на изборној Скупштини није појавио Војсилав Коштуница?

Господин Коштуница је желео да буде неутралан до краја и зато се није појавио.