Инфективна клиника спремна за еболу

Одељење за изолацију Инфективне клинике у Београду, које се налази у непосредној близини Карађорђевог парка и Ветеринарског факултета, потпуно је спремно да прихвати особу за коју би се посумњало да има еболу и онога ко би са овом смртоносном грозницом стигао у Србију. Oдељење које се простире на два спрата, са белим плочицама на зидовима и подовима и новим креветима, отворено је 2006. године. Постоји посебни улаз на који би ушао евентуално заражени, којим се не стиже директно у одељења него се пролази кроз санитарни пропусник, па се потом болесник смешта у одговарајућу собу.

– Теоретски и у Србији може да се појави ебола и, наравно, да смо спремни да у случају њене појаве поступамо по процедурама које је одредила Светска здравствена организација – каже за „Политику” директор Инфективне клинике, али и председник Републичке комисије за заразне болести професор др Мијомир Пелемиш, који је екипи „Политике” јуче показао како изгледа одељење изолације.

Одељење располаже са 20 постеља, али по потреби, тај се број може и повећати. Собе имају засебно купатило и туш кабину. Ту су пакети са постељином за једнократну употребу, али и заштитни скафандери.

– Скафандера имамо више него довољно. Прво се облачи платнени скафандер од кепера, са дуплим рајсфершлусом, а преко њега се навлачи мантил за једнократну употребу, а затим гумена кецеља. Затим се ставља класична, зелена маска, а преко ње посебна маска, која филтрира удахнути ваздух. На очи се стављају наочаре, које приањају скроз на лице. На главу иде још и капуљача од скафандера, па преко ње класична, зелена капа за главу и тек преко тога, пластични, зелени визир. Наравно, ту су и посебне рукавице – показује др Пелемиш, додајући да ће већ у току ове недеље стићи додатна заштитна опрема укључујући и специјалне маске са филтером које се на бацају, већ се само мења уложак.

Како се кроз толико слојева уопште види болесник?

– Глава се савије под одређеним углом и гледа се кроз визир. Најнормалније се ради, а при томе сте заштићени од евентуалног прскања крви – наводи наш саговорник

„Генералну пробу” Одељење за изолацију због еболе је имало пре месец дана: овде је 9. септембра медицинска сестра која је радила у једној болници у којој је било оболелих од еболе, хоспитализована и десет дана је боравила у овом одељењу, док из референтне лабораторије у Хамбургу није стигла потврда да нема еболу. Са њом су све време, до стизања ове потврде, у изолацији били и један лекар и медицинска сестра. Процедура је детаљно одређена.

– Приликом уласка у Србију, путник који је стигао из земље у којој је епидемија еболе, већ на аеродрому разговара са санитарним инспектором који ако посумња на могућност да је особа инфицирана, узима податке и позива епидемиолога који наставља проверу. За сваки регион одређено је из које здравствене установе се шаље возило Хитне помоћи, посебно опремљено и са екипом у одговарајућим заштитним оделима. Особа за коју се сумња да је оболела директно улази у кола Хитне помоћи и превози се у најближу инфективну клинику у Београду, Нишу и Новом Саду, које су за то одређене. Епидемиолог то претходно најављује и пацијент не иде у амбулантну, него директно на посебан улаз Одељења за изолацију – објашњава др Пелемиш.

Тог тренутка пацијента преузима дежурна екипа.

– Специјалиста који га прими остаје са њим у изолацији док се не докаже има ли болести или не. Сви инфектолози овде су обучени да лече и хеморагијске грознице. Долази нам пацијент сумњив на еболу и процедура је позната, као и лечење. Узеће му се крв за основне лабораторијске анализе. Овде се налази и мобилни рентген и ултразвук и такав пацијент неће долазити у додир ни са ким – каже др Пелемиш.

Он објашњава да иако еболу никада нисмо имали у Србији, већи број лекара је имао искуства са неком од хеморагијских грозница: са конго-кримском 2001. године, са денга грозницом пре месец и по дана, а са жутом грозницом пре десетак година, мишјом грозницом – хеморагијском грозницом са бубрежним синдромом, небројано пута.

Зашто се лабораторијски материјал сумњивих особа мора слати у Хамбург?

– Зато што би за нас било веома скупо да се праве лабораторије за доказивање тако ретких инфекција које се код нас не јављају, а можда их неће ни бити – одговара наш саговорник.

----------------------------------

Симптоми

Путник који стигне из земље у којој има еболе, ако нема никакве симптоме, ставља се под санитарни надзор, налази се код своје куће и уколико примети неке симптоме јавља се телефоном надлежном епидемиологу, каже др Пелемиш.

– Први симптоми су појава температуре, малаксалост, болови у трбуху, повраћање или пролив. Особа се јавља телефоном епидемиологу, а он позива Хитну помоћ, надлежну за регион у којем се ова особа налази и обавештава одговарајућу инфективну клинику. У карантин стављамо људе који су дошли из земље у којој има еболе и били су у контакту са оболелима, али немају никакве симптоме болести. То су здрави људи, каже др Пелемиш, додајући да ће јавност веома брзо бити обавештени о објекту који ће бити одређен за ову намену.

– Ебола се преноси путем крви, телесним течностима и интимним контактом. Капљичним путем може да се пренесе само у блиском контакту, значи може да се зарази особа која негује оболелог уколико се прописно не заштити – каже др Пелемиш.