Дошли смо да играмо фудбал а не да ратујемо

Синоћња фудбалска утакмица на стадиону Партизана између Србије и Албаније, побила је све рекорде гледаности у две државе. Не рачунајући дуел Југославије и Албаније пре готово пола века, као и недавни сусрет младих селекција играча до 16 година, ово је био први међусобни сусрет две репрезентације. Било је то више од игре, узимајући у обзир комплетне припреме за сусрет у Београду, као и тензије са обе стране које су пратиле спортски догађај. Жеља два савеза, који свакако у будућности треба да развијају добре односе, као и Србија и Албанија, била је да утакмица у Београду прође без инцидената.

Домаћин је са своје стране учинио све да се гости осећају сигурно. Ипак, председник ФС Албаније Арманд Дука(52) у ексклузивном разговору за „Политику” признаје да му је засметало „претерано гостопримство” и да се није баш најлагодније осећао у Београду. Овог дипломираног економисту неки називају Енвером Хоџом албанског фудбала, а поређење са некадашњим шефом државе отуда што је на челу фудбалске организације своје земље већ пуних 12 година.

Зашто имате такав утисак када је све учињено да се ваши играчи осећају сигурно у Београду, као и на сваком другом гостовању?

Најпре похвалио бих све напоре наших домаћина. Србија је и овог пута показала велику љубазност према свом госту. Ипак, док смо долазили на тренинг, од хотела па све до стадиона Партизана, приметили смо велике мере обезбеђења, полицајце готово на сваком кораку. Практично од доласка у Србију, једино што смо могли да видимо то су униформисана лица. Дошли смо у Београд да играмо фудбал, а не да ратујемо.

Често се говорило да никако нисте успевали да нађате заједнички језик са колегама из ФС Србије, да сте избегавали разговоре. Да ли је то тачно?

Најпре морам да нагласим да смо били у сталном контакту са људима из Београда, пре свих са генералним секретаром ФСС Зораном Лаковићем. Доста смо разговарали о кључним питањима. Наравно, било је разговора и о доласку наших навијача на утакмицу. Ту смо заиста имали потпуно различите ставове. Одлука коју је донела Уефа, да се утакмице у Београду и Тирани играју без гостујућих навијача, морамо поштовати. Мада, искрено, сматрам да би било боље за фудбал да су у Београд дошли албански навијачи и обрнуто.

Да ли сте први пут у Београду?

Не. Био сам овде и пре неколико година када су на стадиону Партизана играле наше млађе селекције. Такође морам да нагласим да смо имали одличну комуникацију са људима из Фубалског савеза Србије.

Какав је данас фудбал у Албанији?

Општа је контатција да напредујемо сваке године све више. Од скора наша лига је потпуно професионализована. Данас је ситуација доста другачија. Од 1997. до 2001. за фудбал се у Албанији није много марило, међутим, данас су се неке ствари промениле. Прилив приватног капитала у спорт у доброј је мери утицао и на пораст квалитета фудбала и такмичења. Проблема наравно има, као и свуда у свету, али, слободно могу да кажем да имамо лепу будућност.

Сведоци смо да све више наших играча игра у албанској лиги. Због чега је то тако?

Најпре морам да кажем да се српски фудбалери у Албанији поштују. Тачно је да их је сваке године све више. Заиста се ради о добрим фудбалерима, који су показали завидан квалитет и знање. Општи је утисак да су се српски фудбалери показали у одличном светлу у Албанији.

Кажете да су у јавности, у обе државе, створене велике тензије без потребе?

Моја приватна фирма свакодневно сарађује и ради са фирмама из Србије. Дневно преко десет камиона моје компаније стигне у Србију, тако да уопште не видим потребу за тензијама које свакодневно расту. Уколико можемо да сарађујемо нормално на пословном плану, не видим разлог зашто не бисмо могли и да играмо фудбал. Не могу да разумем чему оволика тензија.

Често сте потенцирали на чињеници да на утакмицама присуствују гостујући навијачи, када ситуација још увек није најбоља.

Желели смо да доласком навијача покажемо да две земље имају нормалне односе и да се тако још више ојача мост пријатељства између две државе. Овако смо по мом мишљењу само изгубили, а највише је изгубио фудбал.

Зашто главне утакмице репрезентације не играте у Тирани, већ негде на периферији престонице?

Тај стадион не задовољава Уефине стандарде, али биће готов за две три године.

Драган Тодоровић