Полиција потискује нарко-дилере

Прошле године у Србији је заплењено скоро 3,5 тона дроге, што је према подацима МУП-а Србије од 1994. године, један од најбољих резултата српске полиције у последњих 20 година. За тону више дроге заплењено је једино 2004. године. Тада као и сада, убедљиво је највише одузето марихуане од нарко-дилера. Да ли је дроге мање на улицама?

Криминолог Добривоје Радовановић каже за „Политику” да ови подаци говоре у прилог чињеници да полиција све озбиљније и боље ради свој посао. Са друге стране статистика показује и да се мрежа нарко-дилера умножава са нарастајућим сиромаштвом.

„У мрежи нарко-дилера све је више средњошколаца. Истраживање међу београдским ученицима показало је да је пре четири године проценат коришћења дроге међу ученицима средњих школа био шест одсто. У последњих годину дана проценат коришћења дроге међу малолетницима достигао је чак 20 одсто. На првом месту је марихуана, која чини и 50 одсто дроге коју млади први пут пробају. Она није нарочито „тржишно занимљива”, јер је лако доступна и јефтина. Зато је толико и распрострањена”, сматра Радовановић.

Дарко Трифуновић професор на Факултети безбедности каже за „Политику” да је ситуација што се тиче дроге у Србији „врло деликатна” и сматра да полицијска статистика није потпуно поуздани показатељ.

„О такозваном тржишту наркотика сведочи пораст броја регистрованих зависника, као и све већа распрострањеност дроге у школама. Истраживања показују да је међу корисницима све више основаца”, наводи Трифуновић.

Он каже да је хапшење некадашњих шефова криминалних група само отворило простор за нове криминалце, који су заузели њихово место.

„Пошто су почишћени дилери које је створила некадашња служба безбедности отворен је простор за картеле са КиМ, који су почели да харају на овим просторима”, оцењује Трифуновић.

Највише хероина од 1994. године полиција је запленила 1996., када је одузето више од 662 килограма ове дроге. Исте године заплењено је око 623 килограма марихуане. Најмање хероина заплењено је 1999. године, око 19 килограма. У последњих неколико година количина заплењеног хероина знатно је смањена у односу на период од пре седам, осам година.

Једну од рекордних годишњих заплена кокаина српска полиција забележила је прошле године, када је одузето око 72 килограма, за разлику од рецимо 2012. године, када је одузето свега 3,7 килограма. Почетком деведесетих година заплена кокаина мерила се у стотинама грама, а 1998. одузето је чак 119 килограма ове дроге. Поређења ради, 1999. године заплењено је око 11 килограма кокаина, а годину дана касније тек 2,5 килограма.

Кокаин и хероин, тврди Радовановић, имају примат на такозваном тржишту наркотика.

„Кокаин углавном користе богати, због чега око 20 одсто ове дроге остаје у Србији. Она углавном пролази преко наше територије ка земљама ЕУ”, наводи Радовановић.

Он сматра да је хероина све мање на улици, јер је смањена потражња за овом дрогом.

„Хероин је по последицама најопаснија дрога. Због тога уживаоци почињу све више да га избегавају, а што је мања потражња мање га је и на улици, па је мања и заплена”, оцењује Радовановић.

Са друге стране, Трифуновић сматра да мања заплена хероина не значи да је ове дроге мање на улици, већ да шверцери „имају леђа” у државним службама.

----------------------------------

Све више корисника синтетичких дрога

Нови тренд, који се као вирус раширио последњих неколико година, јесу синтетичке дроге. Ове дроге појављују се крајем деведесетих година прошлог века, а масовно почињу да се користе последњих десет година. Овај смер се, осим у Србији, бележи свуда у свету, а посебно у западној Европи и САД.

Годишње се региструје више од 230 милиона људи који су макар једном пробали дрогу, од тога 85 милиона у Европи.

----------------------------------

За 20 одсто мање криминала у Београду

Криминал у главном граду је од јануара до септембра ове године смањен за око 20 одсто, показују подаци београдске полиције. Кривичних дела против живота и тела мање је за 23,3 одсто, за 38,2 одсто је мање силовања. Број убистава смањен је за чак 68,4 одсто, покушаја убистава за 47,4 одсто, тешких повреда за 9,8 одсто и лаких повреда за 24,1 одсто.

Имовински криминал у главном граду смањен је за 21,6 одсто. За 19,3 одсто је мање тешких крађа, за 25,2 одсто је мање крађа, а разбојништава је мање за 17,5 одсто, док се број разбојничких крађа преполовио. Крађа возила мање је за 4,4 одсто.

У Београду се догађа између 50 и 60 одсто криминала у целој држави.

Укупан криминал на територији Србије од априла до јуна смањен је за 22 одсто.