Умеју ли краве да плачу?

Годинама ми пред очима промичу слике крава у ТВ рекламама, затим слике и цртежи у писаним медијима који се углавном обраћају деци као највећим потрошачима млека. У рекламама су приказани идилични призори срећне кравице са цветом на глави како пасе зелену траву на сунчаном пропланку. Коришћењу крава у пропагандне сврхе нису одолели ни наши политичари. У својим предизборним кампањама они поносно ходају шталама међу кравама. Што би требало да представља метафору за благостање и напредак наше посустале пољопривреде. Колико је тај привид далеко од истине? Исто онолико колико су дата предизборна обећања била далеко од реалности.

Мом искусном оку пратиоца крављих прилика није промакао дебели ланац којим су оне везане и жуте етикете на ушима уместо цвета.

Етикете су доказ да су краве пребројане и да су у систему. Шта то значи? Везане су ланцима у својим боксевима и не могу да се помере ни корак, не излазе напоље и не виђају сунце. Само оне знају колико су им ноге утрнуле и колико их то боли. Хране их сточном храном која може садржати хербициде, пестициде, ГМО или афлатоксин и тада им се даје зеолит. Да би што више имале млека дају им се хормони, а када добију инфекцију од честе муже електричним музилицама – добијају антибиотике. Путем вештачког осемењавања стално се држе бременитим да би константно давале млеко. Када треба да се отеле пуштају их да мало ходају како би им се учврстили атрофирани мишићи и затим им врло брзо одузимају телад. Оне само једу и бивају музене, оне су машине за млеко. Чим престану да га дају шаљу се у кланицу све са жутом етикетом на ушима. Све ово личи на секвенцу из неког научнофантастичног филма са елементима преузетим из арсенала метода нацистичких доктора. Жуте етикете на крављим ушима неодољиво ме подсећају на жуте траке са Давидовом звездом.

Ни у сеоским газдинствима ситуација није боља. Како се догодило да је српски сељак, који је вековима бринуо о свом благу (ако треба и у штали је спавао са болесном Белком), постао њихов мучитељ и тамничар? Зашто краве не виде ни бика, ни сунца, ни месеца? Зашто не пасу траву на пашњацима плодне и зелене Србије? Какво је млеко које дају ове краве заточенице а пију га наши малишани? Ако мајка која доји има неки стрес или бол беба одбија њено млеко, оно постаје „љуто”. Ово млеко је, какав год да му је нутритивни састав, лоше јер носи енергетски запис бола и патње. Радује појава органских фарми које у преводу значе да на њима краве пасу траву као што су то вековима чиниле пре него што се неко због похлепе и лењости, а вођен окрутношћу невиђених размера, није досетио да их веже и затвори. Краве на другим фармама мораће да сачекају улазак Србије у ЕУ, када ће им сванути јер ће тада тачно бити прописано колико метара треба да имају простора и колико треба да буду дневно на отвореном. Док се то не догоди они имућнији ће пити скупље органско млеко, а ми остали па и наша деца млеко натопљено крављим сузама.

Филолог оријенталистике