Путинов економски пут

Посета председника Русије Владимира Путина Београду долази у најсложенијем тренутку на европском континенту још од времена хладног рата и као таква представља снажну симболичку потврду пријатељских односа Србије и Русије, које су наша два народа градила кроз историју.

Русија је увек била и остала најближи политички и економски партнер Србије. Значај руске подршке, најпре за стварање модерне српске државе, а касније и за развој њене привреде и спољне трговине био је немерљив. О братским везама две земље кроз историју можда најбоље говори члан 1 Закона о трговинском и пловидбеном уговору између Србије и Русије из далеке 1893. године, који је гласио: „Српски поданици у Русији и руски поданици у Србији вазда ће се сматрати и са њима ће се поступати као са члановима народа највећма повлашћенога. Обе високе уговорнице обавезују се узајамно давати обостраним поданицима сваку олакшицу, сваку потпору и сваку трговинску корист, које природно потичу из таквог повлашћеног поступања те да се тако, уколико је могућно, развије и унапреди српска трговина у Русији и руска у Србији.“

Упркос многобројним историјским искушењима, револуцијама, ратовима, разореним привредама, економски односи две земље никада нису у потпуности прекинути.

Србија и Русија су врхунац економске сарадње достигле током седамдесетих и осамдесетих година 20. века када се наша трговинска сарадња заснивала на бартер аранжманима. У том периоду учешће земаља СССР у укупном југословенском извозу износило је у неким годинама 45, па и 50 одсто. Гиганти српске привреде „Инекс”, „Генекс”, „Прогрес” подигнути су на бартер аранжманима са СССР-ом. „Бартери” у којима је Србија у СССР извозила готове производе – шине, намештај, текстил, хемијске производе, обућу, у замену за берзанске производе – нафту, гас, обојене метале, црне метале, угаљ, били су наша шанса 20. века. Ту шансу смо добро искористили, а корист која је из ње произашла добро су осетили сви грађани тадашње Југославије.

Сада се нашој земљи указује нова шанса да значајно повећамо своје присуство на руском тржишту. Овога пута то нису бартер аранжмани, већ санкције које је Русија увела према ЕУ. То је шанса 21. века, коју не смемо да пропустимо.

Зато се не слажем са ставом српске владе да не треба да искористимо руске санкције према ЕУ и на системски начин додатно помогнемо нашој привреди да повећа извоз у Русију. Када су Србији током деведесетих година уведене санкције, српска привреда је изгубила деценијама изграђиване позиције на руском тржишту у корист произвођача из ЕУ. Не сећам се да су европски произвођачи у том тренутку показали солидарност са српским произвођачима, као што то сада ЕУ захтева од Србије, већ су зграбили ту шансу оберучке. Ја поштујем такав став ЕУ и њених произвођача, јер то је легитимна борба за тржиште и борба да њиховим грађанима буде боље. Влада Србије треба да одбаци циничне позиве ЕУ на солидарност и да и сама учини оно што је добро за њене грађане и привреду, а то је да на све начине помогне нашим произвођачима да повећају извоз у Русију.

Друга велика шанса коју нам доносе санкције Русије према ЕУ јесте потенцијал Србије за привлачење страних инвестиција. Србија је у овом тренутку инвестиционо острво преко којег произвођачи из ЕУ и САД могу да имају неспутан приступ руском тржишту. Управо је то разлог зашто највећи немачки произвођач свињског меса „Тенис” жели да отвори производњу у Србији. И пре него што је Русија увела санкције према ЕУ, бесцарински споразум који имамо са овом земљом, а који нам омогућава да више од 95 одсто домаћих производа извозимо у Русију без царина, довео је у нашу земљу норвешки ,,Грундфос”, који је отворио производњу у Инђији, немачки „Фалке”, који има фабрике у Лесковцу и Врању, француски „Таркет”, са производњом у Бачкој Паланци, италијански „Голден леди” у Ваљеву и Лозници и многе друге. Данас ове компаније директно и индиректно запошљавају неколико хиљада људи у Србији, а број запослених у њима стално расте због раста тражње на њиховом главном извозном тржишту – у Русији.

Путин је лидер који је национално и економски препородио Русију захваљујући схватању да економија и државотворност представљају две стране исте медаље. Русија је најбољи пример да само национално јака држава може успешно да развија своју економију, а само развијена економија може да буде темељ дугорочне заштите државних и националних интереса једне земље.

То је Путинов пут који треба да следи и Србија.

Oснивач Српске народне партије