Албанска операција „Стадион”

Најважнија споредна ствар на свету прети да постане најважније политичко питање Србије у међународним односима.

Све је наиме јасније да је политичка провокација са беспилотном летелицом и заставом „велике Албаније” на прексиноћној фудбалској утакмици Србија–Албанија, вешто осмишљена и прецизно организована и то по свему судећи у Тирани.

На политичку позадину упућује и умешаност брата премијера Албаније Едија Раме. Олсија Раму је полиција задржала после утакмице под сумњом да је управљао „дроном”, али га је пустила да отпутује заједно са делегацијом из Албаније, што је у Београду изазвало негодовање јавности.

По доласку у Тирану Рама је демантовао да је био ухапшен, а премијер Србије Александар Вучић јуче је, упитан да ли су брата албанског премијера задржали органи реда, одговорио:

„То је питање за њега – ако он каже да није, што бисмо ми говорили нешто друго.”

Портпаролка ЕУ за спољну политику Маја Коцијанчич јуче је похвалила „професионализам српских власти у деловању у овој ситуацији”, што упућује на чињеницу да је расплет ситуације са братом албанског премијера несумњиво одговарао Бриселу. Из њене изјаве је јасно да ЕУ сматра да је до прекида утакмице дошло после провокације.

Председник Србије Томислав Николић прексиноћни инцидент доводи у везу са покушајем да се дестабилизује цео регион и изазову немири у Србији. И за премијера је позадина догађаја у томе да се уруши стабилност у Србији и региону. Оцењујући да су инцидент изазвали „албански екстремисти”, Вучић је казао да је њихова намера била да се Србија покаже као земља нетрпељива према различитостима и да се понизе сви њени грађани.

„Желели су да згазе наш понос, али смо сачували образ и банди лажних албанских званичника који су били у свечаној ложи показали јасну разлику између нас и њих”, рекао је Вучић, нагласивши да је представнике ЕУ три сата пре утакмице обавестио да Албанци спремају провокације и тежак инцидент. Вучић не искључује да је инцидент смишљен као провокација уочи посете председника Русије Владимира Путина.

Анализа догађаја и реакције Тиране и Приштине указују на добру припрему операције „Стадион”. Србија је тренутно одлично позиционирана и у очима Брисела важи за „најбољег ђака” у региону.

Овде долазе важне светске личности: данас Владимир Путин, у децембру премијер Кине Ли Кећенг, док српског премијера многи доживљавају као „фаворита” Ангеле Меркел. На неки је начин Београд центар политичких дешавања на Балкану, што не годи свима у региону. 

То није омело албанске политичаре и штампу у Тирани и Приштини да искористе инцидент како би оптужили Београд за шовинизам, национализам, чак и расизам. Нико није осудио великоалбанску провокацију, али је зато министар спољних послова Албаније Диртмар Бушати рекао да су српски навијачи узвикивали расистичке поруке и да су нападали албанске званичнике на местима на којима су седели.

Азем Власи видео је провокацију са заставом као „шармантан и интелигентан чин у спортском окружењу”, док су Срби, по његовом мишљењу, реаговали шовинистички. Председник скупштине Косова Јакуп Краснићи тврди да је сада јасно да Србија „не може никад достићи европске вредности”, а градоначелник Приштине Шпенд Ахмети види „расизам и фашизам на Балкану који гази достојанство Албанаца”.

Штампа у Тирани оценила је да су „свирепо нападнути репрезентативци Албаније” и да „власти у Србији не желе да прекину са старомодним менталитетом и национализмом у време европских интеграција”. Један од аналитичара је за ТВ Топ канал рекао да су догађаји у Београду поништили поруку Уефе – „Не расизму”.

Шта би се десило да играчи Србије нису реаговали онако како су реаговали и да није спречен бруталнији одговор на албанску провокацију? Шта би било да је неки албански фудбалер стадион напустио крвавог лица? Или да је Стефан Митровић, који је скинуо црно-црвену заставу са „дрона”, пред камерама поцепао барјак етнички чисте „велике Албаније”?

Основана је сумња да је и за ту варијанту био припремљен сценарио. Шта би радили Албанци који су се пре почетка утакмице окупили на мосту који раздваја северни од јужног дела Митровице?

Многи су се јуче сетили како је 2004. године један измишљен догађај довео до 17. марта и погрома Срба на Космету. Лаж да су Срби удавили албанску децу у реци покренула је ланац догађаја који се завршио једностраним проглашењем независности четири године касније, јер су Американци закључили да је због насиља неодржив статус кво, односно политика „стандарди пре статуса”.  

Ивица Дачић је оценио да прексиноћне тензије у Митровици стварају атмосферу страха, која, по ко зна који пут, шаље поруку припадницима невећинског народа да нису добродошли.

Провокације једне стране које доводе до жестоке реакције друге стране већ су много пута виђени у ближој прошлости, посебно у ратних дешавањима крајем деведесетих.

Да ли је слично нешто сада избегнуто, захваљујући присебности фудбалера Србије?

Али како је до инцидента уопште дошло? Медији на албанском језику листом тврде да су Албанци изразили национални понос тако што су унели своју заставу на терен, а да су онда „српски шовинисти” улетели на терен и почели да их бију.

Играчи су због храбрости проглашени херојима, приређен им је дочек на аеродрому, а градоначелник Тиране их је одмах ујутру одликовао највишим признањем града.

Камере су међутим забележиле да су албански играчи ти који су први употребили силу на стадиону Партизана у Београду. Било је напето док је „дрон” са заставом летео, са трибина су се чули звиждуци, али сукоб је почео тек када је играч Стефан Митровић скинуо заставу са „дрона”.

У том тренутку су се играчи Албаније, као по команди, затрчали ка Митровићу и почели да га гурају, отимајући му заставу. И нису се само играчи са терена затрчали ка Митровићу, већ су то учинили и људи који су седели на клупи. То је изазвало реакцију играча Србије који су притрчали да раздвоје гужву, а тек онда су хулигани упали на терен и напали играче Албаније.

Дакле, играчи Албаније су први напали Митровића, док су играчи Србије деловали изненађено и неприпремљено. За разлику од њих, Албанци су били далеко прибранији, рекло би се и организованији, што је код појединих довело до утиска да су можда и они били обавештени шта се спрема.

Додатни политички проблем је то што се цео инцидент десио неколико дана пре заказане посете албанског премијера Едија Раме, 22. октобра. Та посета се оцењивала као историјска због чињенице да би Рама био први званичник Албаније који долази у Београд после 67 година (1947. у Београду је боравио Енвер Хоџа као гост Јосипа Броза Тита).

Долазак Раме посматрао се као чин који би требало да релаксира односе између две земље и постави темеље за даљу сарадњу, посебно на пољу евроинтеграција. У јучерашњем саопштењу прес службе Председништва Србије оцењује се да се предстојећа посета Раме у Србији очекује као знак успостављања изванредних односа. Председништво инцидент оцењује као „атентат” на успостављање пријатељства Србије и Албаније.

Вучић је, на питање о доласку Раме рекао да ће о томе коначну одлуку донети он и нагласио да се не плаши разговора са било ким, јер су му образ и савест чисти. Из ЕУ је јуче саопштено да поздрављају најављену посету Раме и тај догађај наглашавају као посебно важан у погледу регионалне сарадње.

Упитан да ли је у инциденту учествовао Олси Рама, Вучић је рекао да надлежни органи раде на том случају наводећи да није пронађен даљински управљач, већ да је дрон навођен преко мобилног телефона.

Треба тек доказати ко је користио и чији је мобилни коришћен, рекао је премијер додавши да постоје одређене индиције о томе који су то људи.