Гасовод по истој цени

Изјава Александра Иванова, једног од руководилаца финансијског одељења „Гаспрома”, да би градња „Јужног тока” могла да поскупи за 45 одсто, не објашњавајући при томе разлог за такво очекивање, изненадила је и Душана Бајатовића, генералног директора „Србијагаса”, који за „Политику” каже да је из штампе сазнао за целу ту причу.

– Тешко ми је да поверујем да градња гасовода може толико да поскупи. Градња кроз Србију је договорена по „систему кључ у руке” и ту не треба очекивати било каква померања у цени. „Гаспром” је на себе преузео све ризике око градње. Уколико до евентуалних поскупљења и дође то ће бити минимално, и то због чињенице да се нешто мало мења траса кроз Војводину и да ће „Јужни ток” завршити у Аустрији, у Баумгартену, највећем складишту гаса у Европи, уместо у Италији – каже Бајатовић.

Он не види ниједан разлог зашто би нешто толико поскупело, безмало за половину. Познато је да ће 2.500 километара цеви ићи копненим делом преко Русије, па затим испод Црног мора, али нема објашњења да с 10 милијарди евра морски део поскупи на 14, а копнени са 6,6 на 9,5 милијарди, каже Бајатовић.

Бајатовић процењује да би могло да поскупи пројектно финансирање, или цена капитала, односно целокупног пројекта, али чак ни тада поскупљење не би требало да буде 45 процената, истиче он и додаје да Србија не би требало уопште да има оваквих проблема.

Приликом потписивања уговора о градњи компанија „Јужни ток Србија”и „Центар гас” из Русије речено је да изградња деонице магистралног гасовода кроз Србију кошта 2,1 милијарду евра.

Чињеница је, међутим, да се 2011. године приликом последње посете председника Русије Владимира Путина у разговору о „Јужном току” помињала цена од 1,7 милијарди евра.

Упућени у ову проблематику кажу да је тадашњи износ био резултат првих процена на основу прелиминарних улазних података, те да се до коначне суме од 2,1 милијарде евра дошло на основу пројектне документације. Додатно питање јесте колика је пре четири година била цена челика која има огроман утицај на цену овог пројекта.

У цену од 2,1 милијарде евра урачунати су и прикључни гасоводи за Босну и Херцеговину и Хрватску.

Дужина гасовода кроз Србију процењена је на 470 километара, а капацитетом од 63 милијарди кубика гаса моћи ће да се снабдева око 30 милиона становника у Европи.  
 Очекује се да полагање цеви по дну Црног мора за овај гасовод почне у новембру, како су недавно потврдили и представници „Винтершала”, немачког акционара у пројекту гасовода „Јужни ток”, не помињући тада никаква поскупљења

Гасовод „Јужни ток” треба да обезбеди други правац снабдевања централне и југоисточне Европе руским гасом и директно повеже велика налазишта у Сибиру са европским потрошачима.

------------------------------------------------------

Трошкови још непознати

Тачан износ трошкова за пројекат „Јужни ток” биће познат тек након што сви кључни уговори за набавку цеви и изградњу буду дефинисани, јер они чине знатан део буџета тог пројекта, одговорено је „Политици” из Сектора за информисање „Гаспрома”.