Успон и пад антибиотика

Пре више деценија с разлогом се мислило да су антибиотици заувек прекинули муке оболелих од бактеријских инфекција. И заиста, од открића антибиотика 1928. годинепа до данас, у медицини није било важнијег догађаја. С њиховим коришћењем често се претеривало, а на терену се није увек знало да ли су инфекцију изазвале бактерије или пак вируси неосетљиви на антибиотике. Болничко искуства нам говори да се данас у појединим медицинским центрима антибиотици троше два или три пута чешће него у другима. Зато се и рачунало да ће инфективне клице учинити нешто у своју одбрану. Оне су, додуше, увек биле на губитничкој страни, али су постепено повећавале своју отпорност која је постала тако велика да већ имамо суперклице које се лагодно осећају поред некада убитачно ефикасних, а данас онемоћалих антибиотика.

Карбапенеми, најмоћнија класа антибиотика за коју медицина зна, употребљавају се кад ништа друго не помаже, али губе премоћ над суперклицама од којих многе припадају групи цревних бактерија (салмонела, ешерихија коли, клебсијела и друге). У недавном извештају европског Центра за превенцију и сузбијање инфекција упозорено је да у Италији, Грчкој, Словачкој, Румунији и Србији између пет и 25 одсто испитиваних клица не реагују на карбапенеме. Али то је само део приче. Епидемиолози више не искључују алармно звоно, јер се испоставило да је половина хоспитализованих болесника под антибиотским третманом (што је огроман број), и то највише због инфекција мокраћних путева, плућа и других скоро неизлечивих инфекција. Оне су често изазване посебно опасним сојевима стафилокока отпорних на антибиотик метцилин. Означени су скраћеницом МРСА. Ту је и трећа суперклица, посебан сој изазивача туберкулозе, која је у 50 одсто случајева неосетљива на било који лек. Четврти јахач апокалипсе проузрокује нови тип гонореје (,,трипера”) који се показао изненађујуће отпорним на стандардно лечење.

Парадни пример претеране и недовољно промишљене употребе антибиотика широког спектра, чему сам и сам дао допринос, којим се не поносим, јесу тешко излечиви а некада и смртоносни болнички проливи деце и старијих особа, због инфекције бактеријом клостридијум дифициле. Та безазлена клица у путевима за варење хране постаје дивља и доминантна кад антибиотицима уништимо заједницу клица званих бактероидес које раде корисне послове у цревима човека и нормално живе онолико дуго колико и њихов власник. У последњих десет година таквих инфекција два пута је више иако је на снази правило: мање коришћења антибиотика широког спектра сразмерно редукује учесталости инфекције овом клицом.

У домаћим условима, у Србији, укупна потрошња антиинфективних лекова за системску употребу порасла је од 2006. до 2012. за 12 одсто, док је потрошња врло скупог ванкомицина порасла за 108 одсто. Ванкомицин је крајње моћан антибиотик последње одбране и осетљиви показатељ пораста броја инфекција изазваних суперклицом МРСА.

У многим болницама није необично да добро држећи болесник добије антибиотик пре једноставне операције, за сваки случај, а и после операције, још око седам дана. Хирурзи знају да ни једно ни друго није увек неопходно. Ипак, они имају у виду болничке инфекције које су им ноћна мора и зато не желе ситуације које се завршавају на суду. То је оно кад неко дође у болницу да му оперишу слепо црево или кук, а онда, уколико нема среће, после „успеле операције” заврши у капели с идентификационом картицом на ножном палцу.

Јасно је да живимо у такозваној постантибиотској ери. Ова синтагма подразумева глобалну опасност и по много чему подсећа на климатске промене.

У последњој недељи мајаове године у Женеви, где се окупило 194 представника земаља-чланица Светске здравствене организације, постигнут је консензус о хитној потреби промена у лечењу антибиотицима и то на националним нивоима. Неочекивано и недугопотом, Републички фонд за здравствено осигурање издао је у сарадњи са Министарством здравља Фармакотерапијски протокол за најчешће болести и стања у примарној здравственој заштити. Какво изненађење! Сваки од 7.000 изабраних лекара колико их има у примарној заштити добиће своју ,,библију” на 500 страница и видеће када и шта од лекова, рецимо антибиотика, треба примењивати у лечењу 200 најчешћих болести. Протокол ће се сваке године осавремењивати и поново штампати. Биће тобрана нерационалној потрошњи лекова, па и антибиотика. Зашто бисмо дозволили да суперклице преовладају и уназаде достигнути цивилизацијски ниво за много година?

Професор неурохириргије, Општа болница Еуромедик