Европска правила против рака

У сарадњи са Међународном агенцијом за изучавање рака из Лиона, Европска комисија је управо објавила 12 начина за смањење ризика од рака, као групе више од 200 сличних, али не и подударних болести. Правила се, захваљујући научним доказима прикупљеним у међувремену, делимично разликују од претходних сличних препорука из 2003. године, а намењена су, како се каже, и Американцима европског порекла, али не и становницима земаља у развоју. Разлог су различити чиниоци спољне средине којима су изложени људи у тим деловима света, како због друкчијих личних навика, тако и због свеукупног (друштвеног, културног, политичког, климатског и другог) окружења. Примера ради, у индустријски развијеним земљама инфекције су одговорне тек за сваку 14. или 15. жртву рака, а у великим деловима Азије и Африке – за сваку пету.

Правила су писана једноставним стилом и управо се преводе на све језике земаља чланица ЕУ, а циљ им је да покажу како се лако доступним изменама начина живота може преполовити ризик појаве рака. Та порука је посебно значајна за нашу средину где гро људи, укључујући и многе здравствене раднике, узроке рака види у стресу и осиромашеном уранијуму (стрес не изазива ту болест, мада може да утиче на њен ток, док би осиромашени уранијум, да је тако погубан, већ довео до престанка живота на Косову, у Ираку и Кувајту, а не у централној Србији, где га практично није ни било). Важност оваквих заблуда је у пасивизацији (,,Тако је, шта ја ту могу.”), те се не предузимају мере које продужавају живот. Оне су утолико значајније што сличне факторе ризика деле водећи узорци умирања – поред рака, ту спадају болести срца и крвних судова, шећерна болест, нека најзначајнија обољења дисајног и цревног система итд.

Сходно очекивању, највећа пажња се посвећује пушењу, као ,,водећем глобалном узроку оболевања и умирања подложном спречавању”. Наводе се погубне последице излагања дувану (рецимо да половина пушача умире због те своје навике), па се као посебна, друга по реду ставка издваја залагање да кућа и радно место буду средине без дуванског дима.

Савет да се одржава ,,здрава телесна маса” заменио је, због своје позитивне конотације, претходно упозорење о опасности гојазности. Том циљу треба да помогну два важна правила: здрава исхрана (пуно житарица, махунарки, воћа и поврћа, избегавање високо калоричне хране, заслађених пића, месних прерађевина, црвеног меса и соли) и физичка активност (што мање седења, уз бар пола сата умереног физичког напора дневно).

Пажљиво је срочен став о коришћењу алкохола због његових различитих ефеката. У начелу је штетан по здравље, али једно или два пића дневно старијим људима делују заштитно на срце. За спречавање рака, међутим, важи правило нулте толеранције.

Постојање такозваног професионалног рака разлог је што се ставља нагласак на поштовање принципа заштите на раду. Неки фактори ризика на радном месту, пре свега излагање сунчевом и радиоактивном зрачењу, у великој мери угрожавају општу популацију. Зато се, нарочито када је реч о деци, инсистира на избегавању претераног сунчања, посебно уколико се не користе заштитне креме и на вођењу рачуна о садржају радона у породичним кућама. Радон је крајњи производ радиоактивног распадања и има га у земљишту, па је у многим деловима САД већ деценијама неопходно при продаји кућа приложити потврду о концентрацији радона.

Препорука намењена женама састоји се из два дела. Први представља савет да се што дуже доји, јер се тако смањује ризик од рака, а други је упозорење да супротан ефекат има такозвана хормонска супституциона терапија, која се најчешће даје у време менопаузе.

На крају, значајно место у превенцији рака посвећено је вакцинацији и скринингу. Још раније је наглашавана важност вакцинације против заразне жутице Б за спречавање настанка рака јетре, а сада јој се придружује и вакцинација против вируса званог ХПВ, узрочника неколико малигних тумора, а скоро без изузетка рака грлића материце. За скрининг рака дебелог црева, дојке и грлића материце упозорава се да треба да буду део организованог програма.

Свих 12 савета заснивају се на солидним научним доказима. Мада су намењени грађанима ЕУ, здрав разум казује да упркос нашим предрасудама и склоности да ,,знамо све” важе и за становнике Србије.

Професор универзитета