Чувари острва у зимском периоду

За пешчане плаже, прозирно и чисто море, борову шуму и плантаже маслињака који красе Тасос знају сви који су макар једно летовање провели на овом острву. Како изгледа живот на њему када плаже опусте, туристи се врате кућама, а сунце почне слабије да греје, зна само малобројно локално становништво које окружено водом Егејског мора проводи и зиму на њему. Једна од њих је и Српкиња Ана Николић (33), дипломирани филолог, која је на Тасос први пут дошла пре десет година, као туриста. Тражећи начин да се врати, већ следећег лета радила је као туристички водич за агенције из Србије. Када се по завршетку сезоне није вратила кући у Владичин Хан, почела је да пише блог о острву, па су је туристи из Србије као добро обавештену о понуди Тасоса молили да посредује у налажењу смештаја. То је у последње четири године постало и њено занимање – отворила је туристичку агенцију у којој запошљава седморо људи, претежно из наше земље.

Желећи да је награде за помоћ, захвални туристи доносили су јој поклоне из отаџбине, углавном домаће специјалитете. Да се све не би завршило на храни, Ана је предложила да свако ко жели да јој се на овај начин одужи, уместо слаткиша поклони књигу чиме је спојила две љубави – књижевност и туризам. Сада библиотека смештена у њеној агенцији броји око 2.000 књига које могу да читају сви наши туристи на најсевернијем грчком острву, без обзира на то да ли користе услуге њене фирме.

Ова литература на располагању је и малој, али јединственој српској заједници на Тасосу која има педесетак људи, претежно жена удатих за тамошње Грке. Осим што помаже становништву у отаџбини, као приликом овогодишњих поплава, њихово удружење организовало је школу српског језика, за коју наша саговорница каже да је једина на северу Грчке. Часови се одржавају два пута седмично, полазници су углавном деца из мешовитих бракова и локални мештани који због пружања квалитетније туристичке услуге желе да науче наш језик.

Иако се живот на Тасосу не разликује сувише од онога у другим приморским местима и на другим острвима, има и неких особености:

– Кад се у октобру заврши сезона, још је лепо време, има сунца и мештани одлазе на одмор, обично на југ Грчке. У новембру следи берба маслина, пошто свако домаћинство има одређени број стабала. Децембар је углавном у знаку празника и припрема за Божић – наводи Ана уз коментар да то некоме може да се учини досадним, али и признаје да су после пет месеци целодневног посла без паузе жељни мирнијег живота.

Зими, иако снег ретко пада, острво је сушта супротност ономе како га туристи доживљавају за време летовања. Наша саговорница истиче пример Потоса, у сезони најживљег места на Тасосу, у којем од октобра до маја раде само један ресторан и један кафић.

Да би се њихов породични бизнис одржао и ван сезоне, локални мештани нашли су рецепт како да једни другима помогну. Власник ресторана ће ципеле куповати увек у истој радњи, без обзира на понуду и цену, док ће му власник те продавнице обуће узвратити тако што ће ручати у његовом ресторану. Тако је у сваком месту.

– Мени која нисам староседелац тешко је да прихватим да не могу, на пример, да одем у ресторан који ми се свиђа, зато што власник не купује код мене у продавници – објашњава Ана и додаје да се острвљани прилично држе традиције, поготово када је реч о празницима, прославама, свадбама.

Још неки од локалних обичаја, за које наша саговорница каже да странци немају много разумевања, налажу да се породични посао обавезно преноси с генерације на генерацију, као и да унук добије име по очевом оцу, што је Српкињама посебно тешко пало.

А. Маринковић

-----------------------------------------

Угостила хранитељицу из Обреновца

Ана Николић је летос у својој кући у Потосу угостила Веру Јовичић, хранитељицу из Обреновца, и девојчицу о којој брине, чиме им је макар мало олакшала невоље у којима су се нашле после мајских поплава.

– Оне су планирале да иду на море у јуну, али нису могле јер им је вода уништила стан. Ту причу сам видела у медијима и одлучила сам да их позовем да буду моје гошће – каже наша саговорница.