ЕУ: Санкције Русији остају до пролећа

БРИСЕЛ – Без драстичног заокрета у спољној политици Москве, санкције Русији које је Европска унија увела због Украјине остаће на снази бар до марта следехе године, кажу Танјугови дипломатски извори у Бриселу.

Неколико високо позиционираних западних дипломата при ЕУ је у одвојеним разговорима за Танјуг одбацило извештаје неких медија да је ЕУ спремна да већ крајем октобра укине санкције Русији како не би угрозила снабдевање руским гасом током предстојеће зиме.

„Да би санкције биле скинуте или ублажене за то би морало да гласа свих 29 чланица ЕУ, а у овом тренутку такав консензус не постоји”, рекао је представник једне важне европске земље који је тражио да остане анониман.

Он је подсетио да се поједине балтичке земље не само противе скидању санкција, већ траже да оне буду пооштрене због наводних провокација Русије у близини њихових граница.

„Довољан је један глас против да санкције остану на снази”, указао је он.

Француски Фигаро, али и неки други медији, објавили су ових дана спекулације да су чланице ЕУ, забринуте због могућности да Русија током зиме прекине доток гаса Европи преко Украјине, наложиле својим амбасадорима да током следеће недеље размотре могућност укидања санкција.

Повод за ову одлуку, према тим извештајима, било би недавно наређење руског председника Владимира Путина да повуче трупе са украјинске границе и чињеница да се примирје између украјинских и просруских снага како-тако одржава.

Европски дипломати, међутим, указују да се и поред Путиновог наређења уз границу са Украјином још налази значајан број руских војника, као и да су они, упркос демантима Москве, присутни и у самој Украјини.

„Уколико би Русија потпуно повукла трупе и прихватила међународне посматраче на граници испунила би услове за скидање санкција, али то засад не делује вероватно”, кажу они.

Путин је на састанку са европским лидерима у Милану у петак одбио да прихвати међународне посматраче на граници, мада је дозволио могућност да се граница надгледа из ваздуха путем беспилотних летелица.

„Проблем је што Русија тражи да међу особљем које управља летелицама не буде Француза и Немаца, а то је за нас неприхватљиво”, кажу у Бриселу.

Танјугови извори у Бриселу кажу да је кључни фактор за одржање санкција Русији заоштравање става немачке канцеларке Ангеле Меркел према Москви.

Меркел се донедавно залагала за опрезнији приступ ЕУ Русији, али је у међувремену изгубила поверење у Путина, кажу дипломате и подсећају да је немачка канцеларка у четвртак увече отказала билатерални састанак са Путином, на који је он због параде у Београду каснио неколико сати.

Упитани да прокоментаришу могућност да Русија укине доток гаса и тако остави Европу без грејања, диплОмате кажу да је опасност од тога преувеличана.

„Чак и ако би Русија сутра заврнула гас, у складиштима га има довољно за бар три месеца нормалне потрошње, што даје довољно времена да се нађу алтернативни извори”, кажу они, указујући да би такав потез Москве много више оштетио руски буџет него европске потрошаче.

У Бриселу подсећају да су санкције Русији, које укључују забрану путовања у ЕУ и замрзавање имовине значајном броју руских функционера, као и забрану пословања са неким предузећима и банкама, орочене до марта 2015.

Тада ће Европски савет гласати да ли санкције треба продужити, а за такву одлуку ће опет бити неопходан консензус свих чланица.

„Уколико до марта не дође до ескалације сукоба у Украјини, постоје добри изгледи да санкције у марту буду укинуте”, кажу у Бриселу.

Лавров: Циљ санкција прихватање позиције Запада

Циљ европских санкција је приморавање Русије да прихвати позицију Запада, изјавио је данас министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у интервјуу за телевизијски канал НТВ.

Коментаришући односе Русије са Европом, Лавров је рекао да је реч о суседима између којих постоји вековима дуга заједничка историја, оценивши да је погубна садашња политика Европљана, усмерена на кажњавање Русије санкцијама.

„Наши партнери који су заправо увели санкције не крију да мере нису усмерене на Украјину. У суштини, њихове изјаве и дела стално показују истински циљ ових ограничења - променити Русију и њену позицију по кључним питањима која су за нас ствар принципа, приморавајући државу да прихвати позицију Запада”, рекао је Лавров.

„Уопште говорећи, нама се поручује да променимо нашу политику и приступ. Била би друга ствар да нам је понуђено да заједнички нечем тежимо. Али нама се каже: ми знамо како да поступамо и ви морате да учините исто”, додао је шеф руске дипломатије.

Односи између Русије и САД су компликовани у погледу суштине питања око којих су две стране подељене, о којима разговарају и покушавају да их реше, као и у погледу атмосфере, настале из очигледних разлога, рекао је Лавров.

„Већина предлога која долази са америчке стране орјентисана је према њиховим интересима”, казао је Лавров и додао да Русија, по правилу, покушава да уважи приступ друге стране и пронађе равнотежу таквих интереса, истовремено износећи своје предлоге.

„Ово је веома тежак задатак, подразумевајући, природно, садашњу ситуацију на Блиском Истоку и Северној Африци”, рекао је Лавров.