Деца светла насупрот тами

Када су тројица великих џез музичара решили да „укрсте” своје знање и енергију, та авантура резултирала је стварањем трија „Children of the Light”. Овај трио, који чине пијаниста Данило Перез, басиста Џон Патитучи и бубњар Брајан Блејд, протеклих месеци један је од најтраженијих џез састава, који је освојио и публику и критику у САД и Европи. Ови врсни музичари, који су већ 14 година чланови квартета легендарног Вејна Шортера, наступиће 24. октобра на свечаном отварању 30. Београдског џез фестивала у Дому омладине.

Тројици музичара, импресивних каријера, ово неће бити први наступ у Београду, јер су пре четири године, такође, отворили Џез фестивал, али као део Шортеровог бенда. Перез, који је завршио џез композицију на Берклију, још као младић свирао је у чувеном „United Nations Orchestra” Дизија Гилеспија, а у богатој соло каријери објавио је десет албума као лидер. И иза Џона Патитучија је испуњена соло каријера, сарадња са именима, каква су Херби Хенкок, Гилеспи, Стинг, Џорџ Бенсон, Стен Гец, Винтон Марсалис, Чик Корија, а овај басиста овенчан је и са два „Гремија”. О умећу Брајана Блејда сведочи и податак да је прошле године добио награду „Echo” за најбољег џез бубњара на свету.   

Када су представили трио „Children of the Light” дочекани су позитивним критикама. Данило Перез признаје у разговору за наш лист да су такве реакције биле неочекиване, а на питање шта се крије иза назива „Деца светла” („Children of the Light”), наш саговорник каже:

– Увек смо знали да ће доћи дан када ћемо направити трио, због тога што смо постали веома блиски, попут породице. Једног дана свирали смо песму Вејна Шортера „Children of the Night”, а Џон је прокоментарисао да смо ми „деца светла”… То се лепо уклопило и са нашим хришћанским пореклом – прича Перез и истиче да није било тешко осмислити репертоар трија, с обзиром на то да већ годинама свирају заједно, а ту је, поред њихових оригиналних композиција и музика Вејна Шортера, уз спонтане импровизације.

Перез поручује и да ће концерт на Београдском џез фестивалу, који су понаособ походили више пута, бити права авантура:

– Надам се да ће то бити ужитак и ноћ експерименталне музике, а Београда се сећам по дивним тренуцима. У памћењу ми је остала и публика која је отворена и ентузијастична.

Данило Перез сарађивао је са иконама џеза, попут Гилеспија, Винтона Марсалиса, Паките Д`Ривере… Херби Хенкок је једном изјавио да се Перез не плаши ничега кад је о музици реч, док Вејн Шортер увек истиче његов напор да буде светионик наде и инспирације свету…

– Иако су то дивни комплименти, истовремено значе да имам још више одговорности на својим плећима – каже панамски пијаниста и композитор и додаје да је захваљујући Шортеру схватио шта воли у свом послу:

– Заиста ми је помогао да ујединим све што радим, од друштвеног ангажовања, музичког подучавања, породице. Једнога дана ми је рекао: „Данило, пиши и свирај музику онако како би волео да свет изгледа.”

Перез има респектабилну соло каријеру, културни је амбасадор родне Панаме, амбасадор добре воље Уницефа, уметнички директор Џез института Берклија, Унесков уметник мира, а основао је и „Панама џез фестивал”.

– Страст, дисциплина, посвећење и фантастична супруга, али и неколико сати сна помажу да се све то постигне – истиче Данило Перез, који воли да каже да би музичари требало да буду гласници мира, али и лек за душу. Стога себе види као „доктора за душу”:

– Мој циљ је да на сваком концерту „излечим” што више људи могу. Музичари, по мени, играју велику улогу у обнови хуманости у новом миленијуму.

Како без Шортера

Готово сви медији су летос, најављујући свирке овог трија, почињали текстове питањем: како ће бенд Вејна Шортера звучати без Вејна Шортера? Међутим, Перез каже да то њима никада није пало на памет:

– Јер, за Брајана, Џона и мене, Вејнов дух је увек са нама.