Добио отказ док је био у коми

Краљево –Ским сам могла до потпишем продужетак уговора о радукад је он био у таквом стању? Био је примљен на месец дана инамеравала сам да га оставим, да му се уговор продужи. Овако, послушала сам савете адвоката и инспектора – ово је деообразложења директорке Ветеринарског центра у Краљеву Љиљане Маринковић о случају ветеринара Драгослава Бурчула, који је тешко страдао путујући до посла и коме је, док је још био у болници у коми, уговор о раду истекао, па је на кућну адресу добио решење о прекидурадног ангажовања.

Можда поменута директорка ништа није погрешила са правног аспектаи из угла суровог либерализма, али заиста звучи безочно и сурово, а тек уз потпуну причу.

Ветеринару Драгославу Бурчулу (59) из Београда недостајало је још неколико година до пензије. У ПКБ-у је недавно проглашен технолошким вишком, па се јавио на оглас за попуну једног радногместа ветеринара у краљевачком ветеринарском центру. Примљен јенајпре на месец дана уз обећање да ће, ако се покаже, уговор бити преименован на неодређено време. Почео је да ради 1. септембра овегодине у ветеринарској станици у Ушћу на Ибру. Та станица покривала је углавном планинско подручје, удаљено од Краљева више од педесетак километара.

– Баш му је било стало да то радно место задржи, па смо, иако је пред пензијом, обилазили фарме по планини. Тог 25. септембра били смо баш у селу Тепечима и он је, по наредби директорке, отишао на дежурство на краљевачку пијацу и издавао уверења о транспорту и здравственом стању стоке на краљевачкојноћној сточној пијаци. Радио је целу ноћ и онда је ујутро 26. септембра кренуо за Ушће на дневни посао. Но, у месту Богутовцу, највероватније од претераног рада и умора, заспао је и доживео страшан удес. Једва је преживео, тешко је повређен и био је у коми недељу дана. Али то није сметало директорки Љиљани Маринковић да му на кућну адресу пошаље решење о истекууговора и прекиду радног ангажовања. Поред тога, ево скоро месец дана није му издала повређенички лист. Изгледа да не помажу ни наше синдикалне пријаве и ургенције код инспекције. Она не поштује низаконе, ни колективни уговор ни права синдиката и радника. Ради самовољно, вршећи мобинг над радницима. Има ту, поред овог случаја, још низ пријава инспекцији и судовима, али нико не реагује – објашњава нам Саша Кошанин, ветеринар и председник огранкасамосталног синдиката у овом колективу.

У републичком одељењу инспекције надлежне за радне односе ибезбедност на раду у Краљеву, због ограничења које подразумева да без дозволе из Београда не разговарају са новинарима, штури су у објашњењима. Дознајемо, ипак, да је случај ове повреде на раду пријављен, али да до јучерашњег дана нису добили на увид документацију и извештај о повреди. Директорка је најпре билаодсутна, а документација закључана, па је пре два дана објаснила како је та повређеничка листа упућена у Београд, његовој матичној филијали здравственог осигурања, што ће, кажу инспектори, проверити. Анаводни савет директорки да тако повређеном Бурчулу уручи отказ,наравно, негирају и поступак не желе да коментаришу...

Због овог одуговлачења са извештајем о повреди на раду Мирјана Бурчул, супруга повређеног, хитно је, док се он још борио за живот, морала да путује из Краљева за Београд да би на своје осигурањепревела и Драгослава.

А поред тога што понавља да је по савету „неких адвоката и инспектора”, чија имена не жели да саопшти, повређеном уручила отказ, директорка Љиљана Маринковић још додаје:

– Центар је после повреде био са њим и породицом солидаран. Плаћен је боравак његовој супрузи у хотелу, дали смо сви крв, осим што то није хтео синдикалац Кошанин. Вратила сам се са одмора да би листу и другу документацију показала инспекторима, али инспекторка за безбедност није дошла тог договореног дана, него је тек јуче стигла и објашњено јој је да смо и тај документ, уз полицијски записник, послали његовој матичној филијали за здравствено осигурање у Београд. Што се тиче премора на раду, он је имао право на скраћено радно време претходног дана, а то дежурство на пијаци, која уз прећутну сагласност локалне власти ради ноћу, неопходно нам је због значајног прихода. Иначе, рекла сам му да са тог дежурства у Ушће на посао путује аутобусом, а он се са колегом договорио да користи возило. Жао ми је што се овако тужан случај политизује – истиче директорка Маринковић.

И на све ове оптужбе и објашњења, један од запослених нам у потаји, ипак, још појасни, рекавши: – Пријатељу, у ово време запослени па и ветеринари више поштују своје „пацијенте” него што су они од послодавца уважени...

Мирољуб Дугалић