Увек добро и увек исто

Уз све недаће које прати овогодишњи Бемус, пре свега материјалне природе, а онда и организационе и сваке друге (тек је формирана нова институција која организује све београдске фестивале, ЦЕБЕФ) дошли су само добри пријатељи Београда, они који поред љубави за наш народ и наш град поседују високу уметничку репутацију. Испоставља се да су то само руски солисти и ансамбли.

На самом отварању, реномирани хор „Глинка”, један од најбољих у свету, наш стари знанац и добар пријатељ који нас походи кад други неће, започео је концерт са две химне, српском и руском, па је и метафорично и дословно манифестовао смисао свог овогодишњег гостовања.

Цео њихов наступ био је састављен од три блока. На самом почетку, први део концерта припао је Стевану Мокрањцу, његовој духовној и световној музици. Указујући нам љубав и поверење, хор „Глинка” је дао свој допринос и обележавању стогодишњег јубилеја нашег највећег композитора.

Увек нам је веома занимљиво и интригантно да чујемо како нас други, страни ансамбли тумаче, како осећају нашу музику. Хор „Глинка” се одавно сусрео са Мокрањцем, начинио је снимке руковети, изводио сваком приликом Мокрањчева дела. Овога пута то су били „Тебе појем” из „Литургије”, са предивним квартетом у средњем делу и „Њест свјат” из „Опела”. Професионалци из хора „Глинка” певају хорску музику са невероватним удубљењем, веровањем и осећајем. Посебно је чувена „Пета руковет” у њиховом тумачењу зазвучала мекше, лаганије у темпима, узбудљиво у градацијама, чудесно у великим контрастима између песама. Уз све то, дикција је била савршена,иако није баш лако странцимада певају и изговарају текстове као што су: „Што се миче кроз шибљиче” и „Вишњичица род родила”, ипак, разумела се свака реч. Дуге легато линије, испеване, изречене, смишљене и дубоко проосећане биле су карактеристике њиховог извођења.

Остали делови програма били су руски, прављени по неком принципу и маниру, скоро по схеми да у свакој композицији мора наступити солиста, а композиције морају имати много виртуозних елемената и за солисту и за хор. То су пронашли у композицијама Свиридова, Гаврилина и Косолапова, а онда су уследиле обраде познатих руских народних песама по којима се хор прославио у свету и које наша публика добро познаје и воли. „Еј, ухњем”, „Дванаест разбојника”, „Вечерњи звон”, све те песме у новом руху и обради, али које добро знамо и певушимо, па чак наша публика има и своје миљенике међу хорским певачима и посебно аплаудира изванредним руским басовима („Дванаест разбојника”) које већ познаје и по стасу и по имену.

Хор „Глинка”, са својим дугогодишњим диригентом Владимиром Чернушенком демонстрира старински начин доброг певања и садржаја програма који је пре свега национално утемељен. Али, и не прави излете, не хрли у нове просторе, нове програме и не одриче се својих најбољих чланова. Он је као неки стари бард који траје и радује се сваком свом наступу, као добро познати и признати уметник који не спушта високе критеријуме интерпретације.

Све увек сјајно, добро, изванредно, али и – увек исто.