Две пацке Орбану

„Мађарска је”, како пише немачки дневник „Зидојче цајтунг”, „једно време нестала с радара Европске уније.” А онда је ово затишје прекинуто. Из Брисела је стигао захтев мађарској влади да се централи ЕУ објасни нови, веома рестриктивни закон о земљишту.

И док је потез Европске уније у Будимпешти био предвидљив удар, из другог правца  – с оне стране Атлантика – сигурно је био потпуно неочекиван. Из Вашингтона је стигла информација да су САД забраниле улазак у земљу једном броју особа из најужег окружења мађарског премијера Виктора Орбана. Разлог? Корупција.

Нови мађарски закон о земљишту, већ на први поглед, делује антиевропски. Он, наиме, проглашава све уговоре о куповини или коришћењу земљишта у Мађарској склопљене пре маја 2014. ништавним. Сви инострани власници биће избрисани из власничких књига.

Чак и дугогодишњи уговори склопљени пре приступања Мађарске ЕУ, склопљени у складу са тада важећим прописима, могу да једнострано буду раскинути. Страни инвеститори и купци земљишта у Мађарској осећају се, наравно, преварени. Европска комисија оцењује да је нови мађарски закон о земљишту удар на слободан приступ заједничком тржишту, због чега је Будимпешта позвана на саслушање.

Ово није први пут да Виктор Орбан и његова влада гурају прст у око Европској унији. Брисел је највише примедби имао на медијски закон усвојен 2010, који је отворио простор власти да очисти државне медије од непослушника. Уследили су европско-мађарски судари око правосуђа, централне банке, изборног права... и, по правилу, Будимпешта је мало попуштала, ублажавала првобитне законе, али је увек остваривала етапне победе.

„Слобода штампе у Мађарској није вредна пажње”, оцењује за немачки недељник „Шпигл” последице Орбанове политике у области медија Вивијан Рединг, одлазећа комесарка за правосуђе и основна права. „Медији, правосуђе, централна банка, изборно право – све се ограничава. То је путинизација и у супротности је са ониме што ми градимо у Европи”, сматра Вивијан Рединг.

Орбанов неспоразум са Вашингтоном сасвим је другачије природе. Испод објашњења да постоје озбиљни докази за корупцију у Орбановом окружењу крије се нешто сасвим друго. САД су, наиме, веома љуте због јавних наступа мађарског премијера у којима он исказује отворене симпатије према руском председнику Владимиру Путину и критикује увођење санкција Москви. Осим тога, Вашингтон је незадовољан због грубог односа мађарских власти према невладиним организацијама.

Америчко незадовољство политиком Виктора Орбана није новијег датума. Недавно је амерички председник Барак Обама критиковао Будимпешту због „гушења” цивилног друштва и невладиних организација. Амерички председник упоредио је, том приликом, Мађарску са Русијом, Венецуелом и Египтом.

Бивши председник САД Бил Клинтон био је још оштрији. Он је на једном предавању изјавио да Орбана интересују „само власт и новац”.

А да нешто није у реду на релацији Вашингтон–Будимпешта показује и чињеница да САД немају амбасадора у Мађарској. И то већ дуже од годину дана.

О разлозима америчке пацке Орбану из прве руке моћи ће да се информише нови шеф мађарске дипломатије Петер Шијарто, који је јуче отпутовао у САД. Протокол не наговештава ништа добро: Шијарто неће видети америчког државног секретара Џона Керија. А на списку саговорника шефа мађарске дипломатије је и Викторија Нуланд, помоћница државног секретара за Европу, чији наступи никада нису „нежни”.