Пацијенти и њихове брошурице

Већ после читања првих страница брошурица Министарства здравља Србије "Имате право", а још уз кампању која их прати, грађанину просто дође да се разболи како би се науживао неотуђивих својих права; за која ни слутио није да постоје. Али постоје! Читај грађанко. Читај грађанине. И немој после – нисам знао!

Ваља се, стога, сетити изреке спартанског законодавца Ликурга, који пре више од 2.000 година рече, да је васпитање грађана прече и од најбољих закона. Недовољно васпитан грађанин не поштује ни најбољи закон.

Долазимо до питања: шта је старије кокошка или јаје? Треба ли прво васпитавати грађанина (обавештавати, каже Министарство), па тек потом најбоље законе уводити? Или обрнуто? Или упоредо?

Јер што се најбољих закона тиче, баш у здравству, ту `рамљемо. А `рамљу, зато, и – брошуре.

Узмимо право на тајност (твојих) података, грађанине; регулисано иначе Кривичним законом од пре неколико добрих лета. Потом, гураву стварност. Могућност да неко, ево у овом трену, дошавши с улице, листа и чита историју твоје болести, натенане. Узмимо да си тог радозналца, иако преболан болан, лично на делу ухватио. (Јер ко би други?) И привео. И шта онда? Хоће ли због те "ситнице" ико да казни, или да барем смени надлежног управника, како налаже Кривични закон? Ни говора. Та, једва су га поставили, тек после дугих међупартијских преговора и натезања.

Или, право на накнаду штете? (Коју не желиш, а настала је.)

Према брошурицама, можеш се сместа пожалити заштитнику права пацијента у свакој здравственој  установи, али државној, у којој је поменути, иначе, на платном списку. Помоћи ће ти, несумњиво, у каквом ситнијем неспоразуму. А у крупнијем? Хм? Тад можеш и мораш даље. Не пише баш сасвим јасно у брошури, али... Можеш се Етичком комитету пожалити. И то не једном, биће их два. Један је Српског лекарског друштва, други Коморин. Први је одавно ту, други тек треба да се створи. (Трећи се, поводом научних оних огледа, овом приликом не рачуна.) Од оба, кад се оснује и онај други (од 1.јануара 2008), можеш добити моралну подршку, бар тако кажу у кампањи, а онај здравствени радник који те је ојадио – осуду, али моралну. И, шта с тим? Све и да су се обе те моралне осуде поклопиле, а не морају, укључујући и марне налазе заштитника твојих права, за сваки редовни суд то су папири без вредности. Јер, цитирам кључне редове из брошуре: уколико је грешком здравственог радника дошло до погоршања твога здравственог стања, имаш право на надокнаду штете после покретања судског поступка. Што значи, дижи тужбу, али и кредит, плаћај вештаке и адвокате, али и таксе... И припреми се за дуг, рововски рат.

А Министарство, а Комунални завод, ти добри стари, центри моћи? Пречи путеви? Да се пожалиш њима? Изволи. Понеси и брошуре.

Тврдо убеђена да је цивилизована, Србија и после овог потеза "скроз на скроз европејског", а још и новцем европским (Светске банке) помогнута, остаје земља у којој Медицинско право, као неотуђиви део људских права, просто, напросто не постоји. На универзитету га, да се о томе учи, нема, стога ни специјализованих судова нема, ни тужилаштва, ни адвоката. Нико и не зна, рекло би се, шта је све то. Они који то можда и знају – ћуте, а где кад су им и уста запушена, те се судски процеси поводом оправданих или неоправданих твојих жалби, грађанине, и надокнада штета нанeтих радом здравствене службе (које државне, које приватне) отегну као гладна година; па и дуже.

За Риплија је већ и то да Србија има и лекарску и зубно лекарску Комору, чији ће се етички комитети, кад се оформе, уместо да олакшају штрапац и грађанима и правосуђу бавити – моралним осудама!?! А као за пакост, у цивилизованом свету, одлуке етичких комитета таквих комора имају видљиво правно дејство. Оне у првом кораку штите грађанина, имао-немао брошурице.

Толико о Спартанцима и о Ликургу; и неодгонетнутом питању: а, ко, заправо, васпитава саму власт? Но, зато ево барем одговора: а, када ћемо у Европу? Они којима је до Европе као до лањског снега, могу баш после свега овог радосно да одахну. Имамо ово али немамо оно. А само с овим, и још кусим, али без оног, остајемо ту где јесмо. А ко би у Европу наглавачке, нека наредне изборе чека, и потруди се.

Но, све и да је поменута брошура Министарства здравља Чика Јовиној оној песми "Јутутунско јухахаха" веома слична, можда би је требало поздравити, јер васпитава грађанина. А васпитани грађанин, кад тад ће да научи да разликује рог од свеће.

Све дотле боље је бити – врло здрав.