Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Адвокати неће да деле приходе са нотарима

Адвокати неће да деле приходе са нотарима

Рад су­до­ва је бло­ки­ран. Од­ла­жу су и не­ка од нај­ва­жни­јих су­ђе­ња. Адво­кат­ска ко­мо­ра об­у­ста­ви­ла је рад и при­вре­ме­но по­ву­кла сво­је пред­став­ни­ке из ни­за др­жав­них и пра­во­суд­них те­ла, а пре де­се­так да­на пре­ки­ну­ти су пре­го­во­ри Ми­ни­стар­ства прав­де и адво­ка­ту­ре. Ју­че је Ми­ни­стар­ство прав­де при­хва­ти­ло пред­лог адво­ка­та да се раз­го­во­ри на­ста­ве на јав­ном са­стан­ку на ком би адво­ка­ту­ру пред­ста­вљао Управ­ни од­бор Адво­кат­ске ко­мо­ре Ср­би­је (АКС) и пред­сед­ни­ци адво­кат­ских ко­мо­ра у са­ста­ву АКС у де­ле­га­ци­ји ко­ју са­ма адво­ка­ту­ра са­ста­ви и овла­сти. 

Бло­ка­да тра­је а пред­сед­ник Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да Дра­го­мир Ми­ло­је­вић ка­же да не­ма тач­не по­дат­ке о бро­ју од­ло­же­них су­ђе­ња у Ср­би­ји од по­чет­ка штрај­ка адво­ка­та, али да се пре­ма ње­го­вој про­це­ни он кре­ће око 70 од­сто свих за­ка­за­них пред­ме­та. 

При­ме­ра ра­ди, у Пр­вом основ­ном су­ду у Бе­о­гра­ду днев­но се по­след­њих да­на од­ло­жи по ше­зде­се­так про­це­са. Ште­ту, ма­те­ри­јал­ну и не­ма­те­ри­јал­ну не мо­же ни­ко за са­да да из­ра­чу­на. 

– Имам кли­јен­та ко­ји се­ди у при­тво­ру у Ва­ље­ву. Да адво­ка­ти ни­су у штрај­ку и да сам се ма­кар јед­ном по­ја­вио у су­ду ве­ли­ка је ве­ро­ват­но­ћа да би он био пу­штен. Мој став је да се тре­ба бо­ри­ти за пра­ва адво­ка­та и по­др­жа­вам ко­ле­ге и еснаф у тој бор­би, али не­ма­мо пра­ва да због то­га угро­жа­ва­мо на­ше кли­јен­те – овим при­ме­ром опи­су­је тре­нут­ну си­ту­а­ци­ју у срп­ском пра­во­су­ђу адво­кат Ду­шан Ма­шић, члан Адво­кат­ске ко­мо­ре Бе­о­гра­да (АКБ) и Адво­кат­ске ко­мо­ре Ср­би­је.

Адво­ка­ти тра­же да се из­ме­не по­је­ди­не од­ред­бе За­ко­на о јав­ном бе­ле­жни­штву (ЗОЈБ), да пла­ћа­ју по­рез сход­но до­би­ти ко­ју оства­ру­ју и да се сме­ни ре­сор­ни ми­ни­стар Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић. Твр­де да је за­ко­ном но­та­ри­ма да­то екс­клу­зив­но пра­во да са­ста­вља­ју и ове­ра­ва­ју уго­во­ре о не­по­крет­но­сти­ма, да је по­ве­ћа­ње њи­хо­вог по­ре­за и до не­ко­ли­ко сто­ти­на од­сто не­за­ко­ни­то и да ми­ни­стар тре­ба да оде због не­у­спе­ле ре­фор­ме пра­во­су­ђа. 

Ре­фор­ма је спро­ве­де­на, 2010. го­ди­не је ви­ше сто­ти­на су­ди­ја раз­ре­ше­но са функ­ци­ја, а За­кон о јав­ном бе­ле­жни­штву до­нет је пре три го­ди­не. Адво­ка­ти та­да, ни­су ди­гли свој глас и ни­су тра­жи­ли сме­ну ми­ни­стра прав­де Сне­жа­не Ма­ло­вић. 

Го­во­ре­ћи о про­ши­ре­њу ли­сте зах­те­ва ко­је адво­ка­ту­ра по­ста­вља пред над­ле­жне, пред­сед­ник Адво­кат­ске ко­мо­ре Ср­би­је ка­же да ће се то чи­ни­ти сва­ки дан. 

– Ка­да сам уз­вик­нуо „во­ста­ни Ср­би­јо” ми­слио сам на „во­ста­ни адво­ка­ту­ро”. Зна­чи, ћу­та­ња ви­ше не­ма – об­ја­снио је Ђор­ђе­вић.

Пред­сед­ник не­го­ду­је што се по ме­ди­ји­ма стал­но по­вла­чи те­за да мно­ги пре­кр­ши­о­ци за­ко­на ни­су при­ве­де­ни за­то што је адво­ка­ту­ра у штрај­ку. 

– То ни­је баш та­ко. Зло­чин­ци ко­ји су по­чи­ни­ли нај­те­жа кри­вич­на де­ла на­ла­зе се у при­тво­ру. Реч је о ре­со­ру ко­ји је по­ка­зао од­го­вор­ност за оно што ра­ди. На при­мер, от­кри­ве­ни су ху­ли­га­ни ко­ји иза­зи­ва­ју на­ци­о­нал­ну дис­кри­ми­на­ци­ју. Са дру­ге стра­не, очи­глед­но је да има­мо про­блем са ре­со­ром Ми­ни­стар­ства прав­де – ка­же Ђор­ђе­вић.

Ср­ђан Си­ки­мић, пред­сед­ник Адво­кат­ске ко­мо­ре Вој­во­ди­не (АКВ), под­се­ћа да је адво­ка­ту­ра још 2006. го­ди­не, од­мах по усва­ја­њу Уста­ва, сма­тра­ла да не тре­ба да уче­ству­је у из­бо­ру су­ди­ја и ту­жи­ла­ца, ка­ко је би­ло про­пи­са­но нај­ви­шим прав­ним ак­том. 

– Адво­ка­ту­ра ни­ка­да ни­је би­ла про­тив ре­фор­ме пра­во­су­ђа, али про­тив на­чи­на ка­ко су је спро­во­ди­ли прет­ход­на ми­ни­стар­ка Сне­жа­на Ма­ло­вић и ка­ко је са­да спро­во­ди Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић – је­сте. И јед­ном и дру­гом ми­ни­стру ука­зи­ва­ли смо на не­до­стат­ке спро­ве­де­не ре­фор­ме. Са пр­ви­ма је би­ло ви­ше са­ста­на­ка, а са дру­ги­ма ви­ше до­пи­си­ва­ња – об­ја­шња­ва Си­ки­мић.

Иако је по­рез на до­да­ту вред­ност (ПДВ) уве­ден још 1. ја­ну­а­ра 2005. го­ди­не, адво­ка­ти га ни­ка­да ни­су пла­ћа­ли. Та­ман на ко­рак од то­га да им бу­ду уве­де­не фи­скал­не ка­се, ди­гли су кра­јем 2009. го­ди­не свој глас твр­де­ћи да им је на тај на­чин, као и са­да уво­ђе­њем но­та­ра, угро­же­на са­мо­стал­ност и не­за­ви­сност. 

И, на кра­ју, адво­ка­ти твр­де да глас ни­су ди­гли због За­ко­на о бе­ле­жни­ци­ма ко­ји је до­нет 2011. го­ди­не, не­го са­да за­то што је ми­ни­стар, ка­ко твр­де, ње­го­ве кључ­не од­ред­бе ме­њао три пу­та и сва­ки пут на ште­ту адво­ка­та.

– За­ми­сли­те си­ту­а­ци­ју. Про­фе­сор на прав­ном фа­кул­те­ту свом си­ну ко­ји је, та­ко­ђе, про­фе­сор пра­ва, же­ли да по­кло­ни стан. И, они не мо­гу са­ми да са­ста­ве уго­вор, не­го за то мо­ра­ју да иду код но­та­ра – на­во­ди Си­ки­мић.

Ми­ро­сла­ва Де­ри­ко­њић

-------------------------------------------------------------

Све цене су изражене у динарима, без обрачунатог пореза на додатну вредност Извор: Република Србија, Министарство правде 2014.

Две рачунице

Две табеле са ценама услуга за пружање правних услуга, прва са сајта Адвокатске коморе Србије а друга са сајта Министарства правде Србије, нису идентичне. Адвокати не уносе тарифу коју они наплаћују клијентима већ се само баве тиме колико кошта овера правног акта у судској писарници а Министарство правде урачунава све оно што подносилац мора да плати, узимајући у обзир и висину накнаде адвокатима која у пракси често није толика јер зависи од договора адвоката и клијента, па може да буде и нижа него што се наводи.

-------------------------------------------------------------

Aдвокатскa борбa за паушал

•У јануару 2005. године уведен је порез на додату вредност (ПДВ). Адвокате изузимају из фискалног обрачуна пореза, остају „паушалци”

• У децембру 2009. године најављен фискални обрачун опорезивања адвокатског рада

• Адвокати се буне, држава их ослобађа фискалних каса и дозвољава им да и даље паушално плаћају порез

• Закон о јавном бележништву најављен и донет 2011. године. Адвокати немају примедаба на тај законски акт

• У лето  2014. године први нотари полажу заклетву: крећу са радом 1. септембра

• Адвокатима увећан паушални порез за ову годину

• Београдска комора 10. септембра обуставила рад а комора Србије 17. септембра. Разлог – увећани месечни порези и измене закона о бележницима који им даје ексклузивно право да склапају уговоре о непокретностима

-------------------------------------------------------------

Страх од пореских инспектора

– Да су нам уведене фискалне касе, финансијски инспектори би могли да виде зашто је клијент био код свог адвоката, а то је нарушавање адвокатске тајне и узурпирање људских права грађана, то јест наших клијената. Увидом у предмет порески инспектор може да индискретно открије оно што ми као адвокати морамо да чувамо као тајну – каже председник АКВ Срђан Сикимић.

-------------------------------------------------------------

Одложено суђење убицама Ђурувије, Мишковићу, ШарићуУ Специјалном суду не суди се од почетка штрајка адвоката јер је реч о поступцима у којима је обавезно присуство браниоца. Због тога су више пута одлагани претреси у којима се суди за организовани криминал и афере које су Србију коштале огромне суме новца.

Изостанак адвоката на рочиштима 22. и 29. септембра био је разлог за одлагање суђења Дарку Шарићу оптуженом за прање новца и шверц наркотика, као и групи оптужених који у два процеса одговарају заједно са њим.

Допуна истраге у случају убиства Славка Ћурувије такође није окончана, јер адвокати не присуствују саслушањима.

Суђење бившем министру Саши Драгину и осталим окривљенима у случају „Азотара” одложено је 22. септембра и 9. октобра.

Због штрајка адвоката одложен је и почетак суђења Ненаду Огњеновићу и другима за злоупотребе у „Галеници”, као и наставци суђења у случају „Луке Београд”, где одговара бивши министар Предраг Бубало и његови сарадници.

Суђење Мирославу Мишковићу, власнику „Делта холдинга”, за злоупотребе са путарским предузећима, одложено је због штрајка адвоката до сада четири пута, а следећи пут Мишковић треба у судници да буде 27. октобра.

Током септембра и октобра, ударним месецима за наставак судских процеса после летње паузе, одложена су и суђења Звонку Веселиновићу и Бојани Бајрушевић, као и јавности мање познате афере.

Д. Ч.

-------------------------------------------------------------

Млади и стари адвокати

Велику штету, слаже се већина адвоката, протест наноси и младим адвокатима који немају сталне клијенте и који се још „пробијају”.

– После 30 година рада у адвокатури, могу да штрајкујем колико год хоћете. Али, плашим се за младе адвокате, да ли ће, када почну са радом, имати губитке са којима ће се свакодневно суочавати. Евидентно је да је новим законима смањен дијапазон рада адвоката, што представља додатни проблем – каже адвокат Душан Машић.

-------------------------------------------------------------

Разговори у „четири ока”

Министар правде Никола Селаковић позвао је прошле недеље неколико адвоката у свој кабинет како би се проблеми што пре превазишли. Неки од позваних су се одазвали, неки нису.

Душан Машић се одазвао позиву.

– Подржавам своје колеге. Члан сам и АКБ и АКС и подржавам еснаф у свему. На разговор сам отишао само да бих чуо може ли се некако помоћи у превазилажењу проблема, да се, на неки начин, поштује и оно што траже адвокати, али и закон. Министар нам је говорио о проблемима са којима се сусретао током преговора са представницима адвокатуре. Објаснио је да неке ствари не могу да се решавају преко ноћи. Нико од присутних адвоката, а било нас је десетак, није наступао против захтева адвоката који су познати у јавности. Ако је министар нашао времена за мене, зашто ја не бих нашао за њега – закључује Машић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.