Косово добило битку за МОК

Колико је хитна ствар била пријем Олимпијског комитета Косова у Међународни олимпијски комитет види се и по томе што је, иако је портпарол МОК-а Марк Адамс јуче најавио да ће расправа о захтеву Олимпијског комитета Косова бити на дневном реду у петак, све обављено у поподневном делу јучерашње седнице.

Информације које је добио Олимпијски комитет Србије и с којима је упознао надлежне државне органе, а у једном делу и нашу јавност, показале су се тачним.

Извршни комитет примио је на заседању у Монтреу Олимпијски комитет Косова у привремено (условно) чланство будући да о пријему сталних чланова одлучују сви чланови МОК-а на генералном заседању. Извршни комитет је, такође, предложио да Олимпијски комитет Косова буде примљен у пуноправно чланство на наредном заседању МОК-а у децембру ове године у Монаку.

Већ одлуком о пријему Олимпијског комитета Косова за привременог члана олимпијске породице Извршни комитет је омогућио спортистима Косова да под својом заставом учествују у квалификацијама за такмичења под јурисдикцијом МОК-а, дакле и за Летње олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016. године.

Ништа више оптимизма него у нашем олимпијском комитету није било ни у политичком врху Србије. На питање какве су шансе да Косово заиста постане део МОК-а, наши саговорници говорили су да је то такорећи готова ствар, те да се више ништа не може учинити како би се таква одлука спречила, јер је већина чланова МОК-а за пријем Косова.

На вест о пријему Косова реаговао је Олимпијски комитет Србије саопштењем у којем се каже: „Олимпијски комитет Србије најоштрије осуђује одлуку Извршног одбора Међународног олимпијског комитета да прими у условно чланство национални олимпијски комитет једнострано проглашене Републике Косово и сходно томе и званично је упутио протест Међународном олимпијском комитету”. 

Олимпијски комитет Србије деловаће надаље по овом питању, сходно препорукама које буде добио од надлежних институција у Републици Србији – каже се у саопштењу Олимпијског комитета Србије.

Косово је, иначе, последњих година више пута покушавало да уђе у МОК. Сви ти покушаји су до сада били безуспешни. У међувремену Олимпијски комитет Косова испунио је услове за пријем у чланство МОК-а које предвиђа Олимпијска повеља. Услов да олимпијски комитет Косова и његови спортски савези имају комплетну надлежност над спортским такмичењима на територији на којој се она одржавају одавно је испуњен.

Последњих година упорним лобирањем и уз подршку пријатеља из иностранства спортски савези Косова примљени су у пуноправно чланство у више од пет међународних спортских федерација, што је минимум према Олимпијској повељи. Пуноправни чланови међународних федерација су стонотенисери са Косова (од 2003. године, дакле и пре једностраног проглашења независности), дизачи тегова (од 2008), стреличари (2011), џудисти (2012), једриличари (2012), такмичари у модерном петобоју (2013) и теквондисти (2013), а прошлог месеца Косово је постало и пуноправни члан Европске рукометне федерације, што је директан пут ка чланству у Светској рукометној федерацији. У још неколико светских спортских организација они су „посматрачи” или придружени чланови, а одлука Извршног комитета МОК-а отвориће Косову и досад чврсто затворена врата кошаркашке, фудбалске, одбојкашке и осталих међународних спортских федерација, које су захтеве Косова одбијали или одлагали до пријема у Уједињене нације.

МОК очигледно није улазио у то чија је то територија, као ни у то да ли се пријемом у чланство косовског олимпијског комитета могу угрозити права Олимпијског комитета Србије, што је забрањено трећим чланом Олимпијске повеље. У њој иначе нигде изричито не пише да је чланство у УН услов за пријем у МОК, а пракса да се то третира као услов напуштена је почетком деведесетих година када су у олимпијску породицу масовно биле примљене земље настале распадом СССР-а, СФРЈ и ЧССР. Због тога данас Међународни олимпијски комитет има 204 члана, односно 11 више него УН. На списку земаља које немају столицу у УН, али је имају у МОК-у, јесу државе и територије (тачније њихови олимпијски комитети), које су под протекторатом других држава, без обзира да ли су кренуле путем ка самосталности, или нису. Међу њима су Девичанска Острва (протекторат Велике Британије), Девичанска острва (САД), Хонгконг (Кина), Аруба и Кукова Острва.

Нема сумње да иза одлуке о пријему Косова у МОК стоје велике силе, исте оне које су толико „гурале”  косовску независност. Убацивање Косова у олимпијску породицу само је последњи у низу покушаја да се Косово различитим каналима прогура у међународне организације. Са променљивим успехом Косово се натура и као учесник различитих међународних скупова на коме му по статусу никако није место, а све под паролом „нормализације односа између Београда и Приштине”.

Тако је, како „Политика” сазнаје у државном врху, Европска унија, тачније Мајкл Давенпорт вршио притисак на Београд да на регионални скуп о учешћу земаља западног Балкана у мировним операцијама УН, чији домаћин је у понедељак била Србија, позове и Косово, што је одбијено. Према нашим информацијама, због таквог става Београда, ни сам Давенпорт се није појавио на скупу иако је било најављено његово учешће. Београд је, према нашим сазнањима, у том ставу имао подршку чланица ЕУ које нису признале Косово, посебно Кипра и Шпаније.

Из Москве су више пута стизале најаве да ће блокирати Косово у међународним организацијама где год то буде у прилици. Иначе, у бриселском документу нигде се не помиње могућност учешћа Космета у међународним организацијама.

Једино што су се Београд и Приштина договорили јесте, да подсетимо, да „не блокирају једна другој пут ка европској интеграцији”.