Грађани Србије највише траже азил у ЕУ

Специјално за „Политику”

Париз – Србија је на врху земаља по броју захтева за азил у земљама Европске уније, показују најновије статистике. Извештај Евростата, задуженог за званичне статистике ЕУ, сведочи о поразној ситуацији – Србија је прва европска земља по броју захтева за азил у ЕУ, после Сирије, Еритреје, Авганистана и Пакистана.

Главна дестинација за грађане Србије који траже спас у ЕУ јесте Немачка. Грађани Србије су други по реду подносиоци захтева за азил у најснажнијој европској економији, одмах иза Сиријаца, а испред грађана Албаније и Авганистана.

У Немачкој је иначе забележен највећи пораст захтева за азил у другом кварталу 2014– више од 10.000 нових случајева – у поређењу са истим периодом прошле године. Ова тенденција није заобишла ни друге земље ЕУ.

Број захтева за азил у 28 држава чланица ЕУ попео се на 122.000 у овом периоду, што је за 22.000 више него претходне године. Осим Немачке, земље са највећим бројем захтева за азил су Шведска и Италија, на чије обале свакодневно стижу бродови са стотинама избеглица из Сирије и Африке. Од априла до јуна један од шест подносилаца захтева за азил уЕУ био је из Сирије. Али док је Сиријцима у 90 одсто случајева признат статус избеглица, захтеви српских држављана, као, уосталом, и албанских и македонских, готово редовно су одбијени.

Избеглички статус је одобрен у свега два одсто од 3.675 захтева које суподнели српски држављани у другом кварталу 2014, док је једном проценту додељен статус азиланата из хуманитарних разлога.

Са Косова, које се у овој статистици третира одвојено од Србије (уз фусноту о Резолуцији 1244), азил је одобрен у шест одсто случајева (2.680 захтева). Раније статистике показују да је између 2009. и 2013. више од 66.000 становника Косова напустило регион. Главне дестинације су им биле Француска и Немачка, а одмах потом Белгија. Евростат је забележио пораст одласка са Косова од почетка 2013.

Међу азилантима са Балкана је велики број Рома који беже од дискриминације и бедних услова живота.

Захтеви за азил балканских држављана су најчешће одбијени јер се тумаче као начин да се избегну строги имиграциони закони који важеза легалне имигранте.