У Србији око 300.000 депресивних

Висок крвни притисак има половина одраслог становништва Србије, симптоме депресије 4,1 одсто становника, а у последњој години стрес је доживело 56,6 одсто грађана, што је више од 47,5 одсто колико се на стрес жалило 2006. године. Док раде свој посао, чак 44,6 одсто наших грађана – седи, али се зато фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави само 8,8 одсто становника. Иако смо као пољопривредна земља богати воћем, чак половина становника Србије (54,4 одсто) недовољно или никада не једу воће! Чак сваки пети грађанин Србије (19,7 одсто) не размишља о здрављу приликом избора начина исхране.

Ово су тек неки од података из трећег националног истраживања здравља становништва Србије 2013 године, чијим је представљањем финалних резултата јуче радно и свечано обележено 90 година постојања „Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут”, чији су стручњаци обавили ово испитивање. Велики јубилеј на свечаности уприличеној у Скупштини Србије јуче су запосленима честитали и министар здравља др Златибор Лончар, а у име председника Србије Томислава Николића, Јасмина Митровић-Марић је поручила је да је највећи национални ресурс здравље, те да је брига за здравље народа темељ одговорне државне политике.

Главни истраживач овог испитивања, доктор медицинских наука, Јасмина Грозданов нагласила је јуче како смо овим истраживањима добили низ важних података о здрављу нације које раније нисмо имали, као што је на пример податак да је становништво прихватило превентивне прегледе.

– Три пута више жена у старосној групи од 50 до 69 година је прошло мамографски преглед, уопште имамо далеко већи број жена које су се одазвале скринингу и прошле прегледе за рано откривање рака грлића материце. Први пут смо у овом истраживању добили увид у распрострањеност депресије: проценили смо колико наших људи старијих од 15 година има благе или теже симптоме депресије. Око четири одсто људи има симптоме депресије и ма колико проценат изгледао мали, то је око 300.000 људи – казала је новинарима др Грозданов.

Када коначно имамо актуелне и релевантне податке о томе како обични грађани оцењују здравствени систем, да ли се наши испитивачи могу сложити са оценом експертске групе „Хелт конзјумер индекса”, које је Србију две године заредом сврстало на последње место, 35. место у Европи.

– Лично не могу да се сложим са таквом оценом, јер све зависи од тога који се показатеље процењују, како се упоређују и која се методологија користила. Да је задовољно државним здравством изјаснило се 50 одсто испитаника – одговорила је др Грозданов на наше питање.

Директор Института „Батут” др Драган Илић додао је да је за истраживаче ипак пријатно изненађење да је већи проценат грађана у садашњим тешким, материјалним околностима изјавило да субјективно осећају да су бољег здравља, као и да мање користе услуге приватног сектора, у односу на 2006. годину.