Демократе игноришу Обаму

„Господине председниче, немојте да дирате моју девојку”, добацио је младић чија је партнерка гласала поред Барака Обаме на бирачком месту у Чикагу.

Председник, који је у понедељак искористио грађанско право да гласа за будући сазив Конгреса пре званичног дана за гласање у новембру, прихватио је шалу и одговорио: „Нисам ни намеравао.”

Епизода се завршила тако што су се Обама и Аја Купер пољубили у образ да би, према речима шефа Беле куће, Ајин дечко „стварно имао разлога да буде љубоморан”.

То су ретки пољупци које је демократски председник добио током последње кампање за избор конгресмена у Представничком дому и трећину чланова Сената јер га његове демократе не позивају на предизборне скупове. Првих година владавине Обама је уживао огромну подршку грађана, па су политичари једва чекали да га у јавности загрле и прикажу се као његови пријатељи и истомишљеници. Сада је Обамин рејтинг једва 40 одсто и велики број чланова Демократске странке прави се да он не постоји.

Алисон Ландерган Грајмс из Кентакија, која се као кандидат ове партије бори за место у Сенату, није желела да одговори на питање за кога је гласала на председничким изборима, отворено се дистанцирајући од непопуларног Обаме. Њена партијска колегиница из Џорџије, Мишел Нун, која је такође у трци са Сенат, једва је некако преломила преко усана да је гласала за Обаму.Међутим, побунила се када је један републиканац у јавност пустио њену фотографију са Обамом. Казала је да та слика наводи бираче на погрешан закључак, па је у своју одбрану додала да се са Обамом фотографисала на свечаности уприличеној у част Џорџа Буша старијег.

Шефа Беле куће страначки саборци посебно игноришу у јужњачким државама: Обаму подржава само 30 одсто белих Американаца и чак 84 одсто Афроамериканаца. Он се појављује још само у јаким демократским упориштима попут оног у Мериленду, где је недавно говорио на скупу Ентонија Брауна, кандидата за гувернера. Како је јавио „Вашингтон пост”, Браун није морао да „брине што ће подијум поделити са Обамом”, али је и тада председник седео у тами, док се кандидат за гувернера обраћао публици.

Новембарски избори важан су тест за Обамину Демократску странку јер би она лако могла да изгуби садашњу већину у Сенату. Кандидати не желе да их бирачи повезују са владом у Вашингтону, што се, према оцени „Њујорк тајмса”, не би десило да су те исте демократе умеле да одбране Обамину политику уместо што су дозволили да превлада републикански поглед на ствари. Лист са Менхетна сматра да је у јавности доминантна конзервативна оцена економског стимулуса и „Обамакера” иако то нису биле сасвим неуспешне мере: захваљујући финансијској инјекцији владе 2009. спасено је око 2,5 милиона раднихместа, док је нови здравствени систем обезбедио милионе досад здравствено неосигураних Американаца.

Оно што је најтеже одбранити јесте Обамина спољна политика, враћање у Ирак и бомбардовање Сирије, што многе демократе не могу да подрже. Сенатор са Аљаске Марк Бегич истакао је да су Американцима потребна уверења Америка не наоружава екстремисте који ће кад-тад употребити то оружје против ње.

За наоружавање сиријске опозиције није гласала ни Елизабет Ворен, или, како је називају неки тамошњи медији, „рок звезда америчке политике”. Да би мотивисали бираче да гласају и „спасу” Сенат од републиканске контроле, демократе ће морати да пошаљу јасну, јаку поруку, а чини се да тренутно највише има да каже поменута сенаторка из Масачусетса. Она не учествује на овим изборима јер њено место у Сенату не спада у ону трећину која се ове године бира, али се појавила у кампањи појединих демократа и поручила да „републиканци верујуда би земља требало да ради за богате, моћне, оне који могу да унајме армију лобиста и адвоката”.

Она представља оно што Американци називају најпрогресивнијим крилом своје националне политике. Подржава регулацију Волстрита, повећање минималне наднице, озакоњивање истополних бракова, право на абортус и реформу имиграционог система. Прогурала је закон о репрограмирању студентских кредита и тврди да порези морају да буду довољно високи да финансирају јавна добра.

Називају је популистом јер поручује да богаташи нису стекли иметак само зато што су били вредни и надарени већ и због тога што су користили образовање својих радника и путеве, аеродроме и другу инфраструктуру, а све то је финансирала држава новцем пореских обвезника.

„Сада пружите шансу некоме другом”, каже Воренова, која ужива огроман углед међу лево оријентисаним бирачима демократа и која би могла да подстакне Афроамериканце да гласају, посебно на следећим председничким изборима, на сличан начин на који их је нагнао Обама 2008.

Ипак, некадашња професорка права на Харварду истакла је да се неће кандидовати 2016. ако номинацију буде тражила Хилари Клинтон, коју намерава да подржи. Већина аналитичара сматра да Воренова и стварно неће одмерити снаге са Клинтоновом, којој се предвиђа да ће бити демократски претендент на Белу кућу. Ипак, један коментатор „Вашингтон поста” подсећа да су и пре шест година сви веровали да је номинација Демократске странке у рукама Хилари Клинтон, па није било тако.