„Психологике”

Основна претпоставка од које полази свака врста психотерапије и психолошког саветовања јесте да су људи логична бића. То значи да се свака људска акција или реакција посматра као изражавање особе које је засновано на некој претходној обради информација, на некој унутрашњој логици дате особе. Таква логика јесте извор или корен одређене активности: понашања, осећања или другог реаговања. Да бисмо разумели неко одређено понашање или неку другу активност особе, потребно је да установимо из које врсте психолошке логике или „психологике” дато понашање извире.

Да би неко прихватио горе наведени закључак, потребно је да прави разлику између неколико врста логика. „Логично” и „тачно” нису једнаки. Могуће је да нешто буде логично иако није тачно. Зато логике делимо на рационалне, тачне логике и на ирационалне логике. Да би нека логика била означена као рационална, разумна, она мора да буде заснована на исправном поступку закључивања, али и да садржи искључиво тачне податке. Уколико то није случај, тада је у питању нека од ирационалних логика.

Ако усвојимо ове претпоставке, тада на разноразна штетна, насилна, самодеструктивна понашања гледамо као на израз или манифестацију неке ирационалне психолошке логике – „психологике”.

Веома су ретки они људи који немају ниједну „психологику” бар у неком аспекту живота. Један од разлога је то што у детињству веома често изводимо погрешне закључке о важним стварима у животу. То чинимо зато што у детињству немамо довољно развијене сазнајне способности, али и што не располажемо потребним знањем да бисмо изводили исправне закључке. Ове закључке заборављамо и они у нама настављају да делују као истине, то јест као правила на основу којих се управљамо. Иако се родитељи труде да код детета развију способност рационалног разумевања себе, других и света, они несвесно уче дете и оним заблудама којих ни сами нису свесни. Зато је одрастање, то јест процес раста и развоја личности, повезан са препознавањем и одбацивањем различитих властитих ирационалних логика и успостављања све рационалнијег односа прама важним појавама.

Познавање ових принципа веома је важно за свакодневни живот, за васпитање деце, али и за комуникацију са одраслим људима. Када приметимо да се неко понаша на начин који нам се чини ирационалним, први корак је да пробамо да сазнамо на каквој логици особа заснива своје понашање. Подсетимо, разумети нечију логику не значи слагати се са њом. Ако увидимо да је логика те особе погрешна, потребно је да утичемо на особу да промени логику, јер једино променом логике долази и до промене нежељене активности. То је доказ да свако од нас мора да помало буде и психолог.