Високе цене вртића – незаконите

Родитељи деце која похађају државне вртиће у више градова у Србији већ годинама плаћају цену вишу од законом прописане, кажу у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. За сада је утврђено да Београд и Крагујевац нису поштовали прописе, па су родитељи плаћали 80 одсто од пуне цене за боравак детета у вртићу, а не само 20 одсто како налаже члан 159 Закона о основама система образовања и васпитања и члан 50 Закона о предшколском васпитању и образовању.
Ови закони су ступили на снагу 2009, односно 2010. године, па никоме није јасно како држава досад није стала на пут самовољи локалних самоуправа које одређују економску цену боравка деце у вртићима, регресну скалу и учешће родитеља мимо свих законских правила. Закон није предвидео санкције за непоштовање ових одредаба, кажу у ресорном министарству, али родитељи могу да се изборе за своја права пред надлежним судовима.

Искусни правници који се баве дечјим правима саветују свим родитељима који сумњају да плаћају незаконито високу цену за смештај деце у вртиће да се обрате просветној инспекцији, заштитнику права грађана или да пред судом траже повраћај новца, јер им је, без законског основа, годинама наплаћивана виша цена одређене услуге.

Родитељи деце која похађају београдске вртиће и даље плаћају 9.700 динара, док је у Крагујевцу највише цена износила чак 11.000 динара.

Економску цену за целодневни боравак детета у вртићу одређује локална самоуправа и у свим градовима је различита, али општине морају да боравак сваког детета регресирају са најмање 80 одсто.

Због великог броја пријава и жалби родитеља на високу цену у вртићима, министарство је још средином јула наложило градовима Крагујевцу и Београду да ускладе прописе са важећим законима, али родитељи малишана смештених у београдским вртићима и даље плаћају исту цену. У Крагујевцу од 1. септембра највиша цена вртића износи 3.440 динара, јер је градско веће крајем августа усвојило нови правилник о регресирању трошкова за боравак деце у вртићима.

Насупрот томе, београдска власт и даље ћути о овом проблему.

– Министарство је почетком октобра послало допис граду Београду указујући да постојећи Правилник о условима и начину остваривања права на регресирање трошкова боравка деце у предшколској установи, није усклађен са законом и наноси материјалну штету родитељима, то јест старатељима корисника услуга предшколских установа. Наложили смо да се у што краћем року донесу одговарајући акти којима ће се прописати валидна економска цена и учешће родитеља у законом прописаном проценту. Још нисмо добили одговор од градске власти – кажу у Министарству просвете додајући да се евентуално регресирање цене боравка у предшколским установама може вршити искључиво у односу на максимално учешће родитеља у економској цени од 20 одсто.

У случају да се утврди да још нека локална самоуправа не утврђује учешће родитеља у цени вртића у складу са законом, министарство ће предузети кораке, као и према Београду и Крагујевцу, истичу надлежни.

„Политика” сазнаје да су цене недозвољено високе и у другим градовима у унутрашњости. Родитељи малишана у Суботици вртић плаћају 4.500 динара, у Панчеву 4.650, у Нишу 4.500 динара, а у Лесковцу 4.900 динара. Директори ових предшколских установа наводе да су добили допис од школских управа да доставе информацију о процентуалном учешћу родитеља у плаћању вртића, али још није дошло до било каквих измена.

– Обавестили смо надлежне о учешћу родитеља и начину регресирања трошкова боравка у вртићу, али ми не доносимо одлуку о регресирању и не знамо шта ће се дешавати. О томе одлучује градска власт – каже Јасмина Анђелковић-Ђорђевић, директор ПУ Лесковац.

Представници нишке предшколске установе тврде да су ускладили цене са важећим прописима, јер родитељи учествују са највише 4.500 динара, док је економска цена за боравак детета око 15.500 динара. Родитељи зрењанинских малишана са вишим примањима плаћају чак 90 одсто од економске цене.

– Уколико родитељи буду плаћали само 20 одсто, то ће бити одлично за њих, али предшколска установа нема новац да финансира боравак деце. Мораћемо да чекамо да локална власт усклади прописе и издвоји додатна средства – кажу у овој установи.