Вредело је чекати

"Хвала вам лепо. Пресрећни смо што смо овде. Коначно смо стигли", рекао је у суботу увече Мик Џегер на Ушћу пред 50.000 људи. Наступ "Ролингстонса" у Београду, сасвим сигурно, памтиће се још дуго. Неки ће га се сећати само по одличној свирци, док ће другима у ушима остати реченице које је Мик Џегер изговарао на српском. Неки ће, пак, цео догађај памтити због бине која је изгледала као свемирски брод. Било како било, "Стонси" су приредили двочасовни музички спектакл и показали на који начин поштују поклонике своје музике.

Није мали број љубитеља рокенрола који су у суботу напустили Ушће уз жељу да још једном оду на неки од концерата "Стонса" на овој турнеји јер, како рекоше, морају све то да доживе бар још једном.

Они који нису били на концерту, јер су пре свега овога мислили да су Џегер и друштво у потпуности превазиђени музичари, након првих оцена овог догађаја кажу да им је жао што нису дошли на београдски спектакл. Све у свему, сви утисци могу да стану у реченицу која гласи: "Вредело је чекати ’Ролингстонсе!’"

Концерти "котрљајућег камења" одавно нису само музички догађај. Турнеја "A bigger Bang" пројекат је који је коштао неколико десетина милиона долара. Екипа која стоји иза бенда има око 120 људи, од техничара и физичких радника, преко продуцената до мајстора тона. Када дођете на место догађаја, док се монтира бина, све функционише као швајцарски сат. Некима може да делује чудно што се због једног концерта који траје 120 минута иза бине подигне прави мали град испод шатора. Управо је то доказ да "Стонси" ништа не препуштају случају јер, како пре концерта рече главни менаџер продукције на турнеји Скејт Скерсјет, за њих је сваки концерт ново искушење.

У случају "Ролингстонса" заиста има смисла понављати да је реч о врхунским професионалцима. Сва четири члана легендарних "рок-диносауруса" имају заједно 255 година, али на сцени делују као да поседују енергију тинејџера. За разлику од концерата многих светских звезда које су раније гостовале у Србији "Стонси" су на сцену изашли са врло малим закашњењем.

Мик Џегер је само због концерата у Будви и Београду имао учитеља српског језика. Није лако научити читаве реченице на српском у 64. години, али Мик се истински потрудио.

"Какво дивно место, како дивни људи, желите ли да запевате", упитао је посетиоце у једном тренутку, да би приликом представљања бенда одушевио све када се обратио једној од певачица на сцени речима: "Јака ти је сукња, али су ти ружне сандале". На крају концерта је поручио: "Каква фантастична публика. Београде, сјајно смо се провели!"

Један од најбогатијих рок-музичара на свету одлично је комуницирао са публиком и доказао да заиста уме да запали масу. На Џегерово "о, јееее" из десетине хиљада грла се чује "о јееее", а о томе колико је пута током концерта претрчао са једног краја бине на други крај не би требало трошити речи. Иако је током каријере зарадио пола милијарде долара, Џегер не штеди себе, на сцени даје максимум и публика то осећа и цени сваки његов гест.

И Кит Ричардс се у суботу, чини се, одлично забављао. Доследан свом имиџу попушио је десетак цигарета током концерта, а неколико трзалица је бацио у публику. Отпевао је две песме и на крају поручио присутнима:

"Народе, много вас волим".

"Стонси" не мењају много репертоар на концертима. Увек почињу са "Start me up", а по правилу завршавају са "Brown Sugar". Током наступа у Београду одсвирали су 19 нумера укључујићи и највеће хитове "Honky tonk Women", "Satisfaction", "Sympathy for the Devil", "Paint it Black" и "Jumping Jack Flash".

Они који су раније уживо слушали "Ролингстонсе" кажу да на сваком концерту на сличан начин праве атмосферу и из песме у песму подижу квалитет свирке. Бенд на концертима прати још десетак одличних музичара који само употпуњују врхунски звук. Најатрактивнији део концерта је када са мале покретне бине Џегер и друштво "улете" у публику и одсвирају четири песме на опште одушевљење присутних. Наравно, ту су и неизбежни ефекти попут ватромета на почетку и на крају концерта и пламена који је неколико пута са бине "сукљао" у небо.

Организација концерта је била веома добра. Улазило се брзо и није било великих саобраћајних гужви пре и после догађаја. Једино су се уплашили они који су после концерта пешке прелазили Бранков мост јер се ова грађевина добро заљуљала у једном тренутку.