Селфи са Нушићем, помама за „Рипом Кирбијем”

„Види на ’Фејсу’ мој селфи са Нушићем”, могу да кажу они срећници који су јуче на 59. Међународном београдском сајму књига имали прилику да сретну двојника Бранислава Нушића, у црном оделу, са шеширом, штапом и благим осмехом и да се сликају са њим. Био је то драмски уметник Милан Милосављевић, који се на овај начин дружио са читаоцима, уочи представљања монографије професора Рашка В. Јовановића „Нушић, живот и дело”, у издању „Службеног гласника”.

Ове године на Сајму књига обележава се, поред осталог, и 150 година од рођења овог нашег великог писца, као и век од почетка Првог светског рата. Прелазећи албанску голготу, Нушић је својим списима овековечио страдање српског народа.

– Моја мисија је да дочарам људима изглед и појаву Бранислава Нушића, јер често, као народ заборављамо своје писце. По завршетку Факултета драмских уметности „плашио” сам се Нушића и Шекспира, јер је за тумачење њихових текстова потребно животно искуство. Међутим, када у Србији дођете у зреле године схватите колико је Нушић не само актуелан, већ и да иза његовог смеха стоји извесна горчина. Углавном се памте Нушићеве комедије, а занемарује се дипломатски рад, као и драгоцене идеје на пољу културе – рекао је за „Политику” Милан Милосављевић.

Професор Рашко В. Јовановић поводом своје студије о Нушићу, каже да је, поред научног текста, штампао и одабране анегдоте и приче из Нушићевог живота. – Књига је богато илустрована фотографијама, тако да представља једно динамично штиво, али не науштрб научних чињеница. Међутим, недовољно се о овом јубилеју Нушића говори и зна, а као и обично, код нас се сви важни датуми обележавају последњих месеци у години. Мислим да Нушић заслужује једно издање целокупних дела, јер је, осим рада за позориште, писао и првокласну прозу, и био аутор озбиљних драмских текстова, који се сада поново откривају. Уопште, овај јубилеј је повод за наставак извођења мање познатих Нушићевих дела, у њиховом изворном облику – сматра професор Рашко В. Јовановић.

Оно што је и ове године посебно уочљиво на Сајму књига јесте и дизајн штанда „Геопоетике”, у чијем центру је велико покретно коло, са књигама које круже од читаоца до читаоца. Овај штанд дизајнирали су Марија Страјнић и Јанко Тадић, део тима који је учествовао на Венецијанском бијеналу 2012. године у оквиру српског павиљона.

Добри стрипови нешто су посебно и овога пута, а „Чаробна књига” специјализовала се за ову врсту штива. Траже се „Рип Кирби”, „Принц Валијант”, а ту су „Марвелови”, „Сребрни летач”, „ Чудесни спајдеремен”, „Хулк”. У сарадњи са „Дарквудом” настала је едиција „Чаробна шума” где се налази „Торгал” Ван Хама и Росинског, Мебијусов „Арзак”, као и серија „Инкал”, која се сматра једним од најзначајнијих дела у историји француско-белгијског стрипа. Управо је Петар Јончић, новинар и аутор књиге „Неки други филм” („Лагуна”) приметио колико је на овом сајму добрих стрип-издања, која су део историје стрипа, онога што стрип јесте. Његов избор су и студије „Орион арта” из области савремене уметности.

Међу издањима за које постоји интересовање је и дело Умберта Ека „Историја митских земаља”, у издању „Вулкана”, затим књига о Селинџеру, код „Адмирал бука”, као и издање о Стаљину, код „Укроније”, о чему сведоче читаоци Мирко и Тања Васиљевић.

Код „Лагуне” првих дана Сајма посебно се траже „Прељуба” Паола Коеља, „Каинов ожиљак” Дејана Стојиљковића и Владимира Кецмановића, а ови аутори биће гости „Лагуниног” штанда у суботу.

Марко Крстић, уредник „Порталибриса”, каже да је гостовање ауторке Џанг Јуеран поводом превода њеног романа „Десет љубави” допринело занимању за ово њено дело, као и начин на који је она приказала Кину. Међу издањима „Евро-Ђунтија” читају се особито дела Кена Фолета, посебно трећи део трилогије „Столеће” – „На рубу вечности”.

Код „Паидеје” могу се наћи изабрана дела Филипа Рота, дела Борхеса, Гомбровича, Игоа, Пруста, код „Штампара Макарија” и „Октоиха” „Нови Вујаклија” др Драга Ћупића, код „Прометеја” „Србија у Првом светском рату” Ђорђа Ђурића, као и популарна лингвистика, а код „Академске књиге” дела новог нобеловца Патрика Модијана „Дора Брудер”, „У кафеу изгубљене младости” и „Родослов”. „Ренде” већ четрнаест година објављује књиге писаца из земаља у окружењу, тако да се они, према речима директорке Слађане Новаковић, могу већ сматрати нашим писцима. Ту су књиге Анте Томића и Миљенка Јерговића, а за њима не заостају ни Иванчића Ђерић, Берислав Благојевић, ни Емир Имамовић Пирке, који има нови роман „Вршење дужности”. Анте Томић у „Рендету” има ново издање сабраних колумни „Лук и вода”.

Уредник „Дерете” и књижевник Зоран Богнар посебно указује на нову песничку збирку Енеса Халиловића „Зидови” („Филип Вишњић”), избор из поезије Звонка Карановића у „Лому”, као и на нову збирку поезије Радивоја Шајтинца „Псећа суза” („Дерета”).

Марина Вулићевић