Антологија српског дадаизма

Између два Сајма књига у Београду, „Службени гласник” је објавио око 140 наслова. Ту је, пре свега, монографија „Рудник” („Шапат висина”), чији је аутор Растко Ајтић. Књигом о Руднику, објашњава у предговору Радош Љушић, настављају са истраживањем „шапата река и планина Србије, на исти начин као да истражује шапат српске душе”. Рудничко планинско острво највећа је географска знаменитост Шумадије..

„Антологију српског дадаизма” приредио је Предраг Тодоровић. Антологија представља избор из српске авангардне књижевности, тачније оног њеног сегмента који аутор тумачи дадаистичком поетиком.

У Тодоровићевој антологији заступљени су битни актери српске авангарде, као што су Драган Алексић, Бранко Ве Пољански, Љубомир Мицић, Михаило С. Петров, Петар Палавичини, Бошко Токин, Раде Драинац, Мони де Були, Ристо Ратковић и Станислав Винавер. Антологија обухвата готово све оно „најавангардније” у српској књижевности двадесетих година прошлог века што има везе с дадаизмом, пре појаве надреализма.

Милош Тимотијевић и Саша Савовић, аутори су књиге „Равна гора”. Равна гора, у савременој српској јавности, има улогу и значај својеврсног митског места. Али, шта је заправо Равна гора? Одговор на ово питање мора се потражити у географији и историји планине Сувобор.

Текст Милоша Тимотијевића и фотографије Саше Савовића осветљавају ове географске и митске просторе од постанка до данас, казују о њиховој природној лепоти, о њиховим насељима и о становништву...

Андреј Митровић, аутор је књиге „Србија у Првом светском рату”. Књига има своју окосницу у истраживању сукоба Србије и Аустроугарске од избијања непријатељстава последњих дана јула 1914. до краја рата у новембру 1918. године, али она управо зато обухвата и оне садржаје који су најуже везани за ову тему (тј. како сукоб са аустроугарским савезницима Немачком и Бугарском, пa узгредно и Турском, тако и тадашњу везаност Србије и за Црну Гору и за целину југословенског питања и покрета).

Поводом 150 година од Нушићевог рођења, „Службени гласник” објавио је монографију Рашка В. Јовановића „Бранислав Нушић – живот и дело”. Књига говори о животу и обимном стваралачком делу једног од најплоднијих и најпопуларнијих српских писаца уопште, а посебно на размеђи 19. и 20. века. Маринко М. Вучинић приредио је књигу „Јован Скерлић – Говори у Народној Скупштини 1912–1914”.

„Службени гласник” објавио је једну занимљиву књигу о фудбалу: „Дерби, мој дерби” (Божо Копривица) и „Много смо јачи” (Вуле Журић). У овој црвено-бело-црној књизи реч је о два лирско-сетна фудбалска полувремена.

У име Звезде и Партизана и армијa њихових навијача на „бели” терен „истрчала” су два јединствена фудбалера – Божо Копривица и Вуле Журић, да би започели утакмицу досад невиђену у српској књижевности. Утакмица је завршена нерешено, с нешто голова у обе мреже, а победила je – игра.

У издању „Службеног гласника“ појавила се и књига Захарија Трнавчевића – „ Сам о себи и другима  – Штиво о дугом и (не)срећном животу“.Аутор води читаоца кроз свој живот, од рођења, дечаштва ,  одрастања  у трговачкој породици у  Шапцу, школовања и одласка у партизане –народни рат против фашизма и касније, премештају у Београд и почетак новинарске 66 година дуге каријере.

Књига је сведочанство актера, саткана од сопственог и туђих искустава и доживљаја, прожета анегдотама и мудростима да се успешним радом обнавља радна енергија и чува здравље.Посебну документарну вредност ове, искрено написане животне приче, има завршно поглавље о политичком опредељењу и ангажману аутора успешног и још увек активног новинара.   

Ових дана требало би да се појави и књига Ахмета Давутоглуа „Стратегијске дубине”. Наши читаоци, први пут, добиће интегрални превод важне студије премијера Републике Турске и угледног професора међународних односа Ахмета Давутоглуа.

Иако први пут објављена пре више од једне деценије, књига временом ништа није изгубила на значају, а недавни избор њеног аутора на најважнију дужност у турској влади, свакако само још више доприноси њеној актуелности.