Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трећи том „Историје уметности у Србији”

Трећи том „Историје уметности у Србији”

„Орион арт” објавио је трећи том обимног дела „Историја уметности у Србији – 20. век” аутора др Мишка Шуваковића са сарадницима. Све три књиге овог тротомног дела чине аналитичке и интерпретативне студије, којима се на интердисциплинаран начин повезују расправе ликовних уметности, архитектуре, фотографије, филма, театра, музике и свакодневног живота.

Пре овог пројекта реализована су само три покушаја детаљног систематизовања проблематике историје уметности на простору Србије: приказ Миодрага Б. Протића, објављен у књизи „Српско сликарство XX века”, објављеној 1970. године, затим детаљан приказ српског сликарства Лазара Трифуновића у књизи „Српско сликарство 1900–1950” и кроз књиге др Јеше Денегрија „Теме српског сликарства”.

Трећи том носи назив „Модерна и модернизам” и односи се на тумачење сложених и вишезначних процеса уметничке, културне и друштвене модернизације у српском, аустроугарском и југословенском друштву.

Пројекат Мишка Шуваковића и скоро педесет сарадника, који су шест година радили на овом делу, у теоретском и методолошком смислу, коренито се разликује од досадашњих приказа који су почивали на класичним постулатима модернистички схваћене историје уметности. На тај начин, овај пројекат представља суштински заокрет у досадашњим тумачењима српске историје уметности и један је од првих систематичних приступа и платформи „нове историје уметности”, истиче издавач Драгорад Ковачевић.

На штанду „Орион арта” могуће је наћи и збирку есеја Терија Смита „Савремена уметност и савременост”.

Ова књига се састоји од четири есеја: „Питање савремености”, „Стање историје уметности: Савремена уметност”, „Савремена уметност данашњег света: Обрасци у транзицији”, и „(Источно од) Европе”. Тери Смит, гостујући професор у Националном институту за експерименталне уметности (Сиднеј, 2011–2015), аутор је преко двадесет публикација које се не баве само теоријом уметности, већ и уметничком критиком.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.