У славу Бранка Миљковића

Представа  „Хроника договорене смрти”, посвећена једном од најзначајнијих српских песника: трагичном, маркантном Бранку Миљковићу биће изведена у четвртак увече, 16. јула од 21 сати у оквиру летњег програма Позоришног музеја у Зајечару.

Текст представе написао је Оливер Јанковић, а монодрама представља својеврсни обрачун песникове душе са сопственом судбином.

Кроз снажан сценски исказ осветљавају се поједини сегменти живота Бранка Миљковића ( Ниш, 1934- Загреб, 1961): његова поетика, карактер, љубавни живот, однос према музици и трагични крај, који је наговештавао, али није изабрао. Музику за представу компоновао је Зоран Свејовановић, док режију и извођење потписује Драгица Ужарева.

Бранко Миљковић, један од најмаркантнијих српских и југословенских песника 20. века трагично је напустио овај свет са свега 27 година живота, у ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године у Загребу.

Његово рођење у поробљеном Нишу у коме је осетио страхоте ратних дешавања, обележило је његов одрастање, што ће се касније одразити на његов животни пут. Био је ученик Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”, где је и откривен његов песнички таленат у школском књижевном друштву „Његош”.

 У родном граду пише и пред вршњацима и наставницима чита своје песме са 13 година. Прву песму објавио је 1952. године у београдском листу „Запис”. Наредне године одлази у Београд на студије филозофије. Припадао је групи неосимболиста. Прве песме у Београду објављује му Оскар Давичо 1955. године у часопису „Дело”, убрзо затим следи његова чувена збирка песама „Узалуд је будим”. Миљковић је, био сведок бомбардовања и ратних страхота.

Томе сведочи и његова песма „Узалуд је будим”,  заправо посвећена комшиници Ружи коју је погодио гелер због чега је била је у коми, а млади песник је био заљубљен у њу. Ишао је нишким сокацима и питао суграђане да ли се пробудила Ружа, тако су и настали ови стихови. Током  кратког живота Миљковић је дао само неколико интервјуа.

У једном је изјавио да би кад би бирао једну реч из целог српског језик, то била реч ватра, у смислу да су песници савремени Прометеји да доносе ватру људима али, да морају да плате за то, и плаћају страшну цену.

Бранко Миљковић је био крупан, јак, младић и то га је доста одредило. Уједно, био је и невероватан ерудита за те године, вансеријски образован за 27 година постојања. За живота објавио је пет књига песама: „Узалуд је будим”,  „Смрћу против смрти”, „Порекло наде”, „Ватра и ништа”, „Крв која свети”.