Необична музичка авантура

За Терезу Салгеиро кажу да има вечан глас, да својим вокалом буди страст, наду, али и тугу. Певачица која се прославила у чувеном португалском саставу „Мадредеуш” музиком је почела да се бави још као дете. Певала би фадо и боса нову на улицама и у тавернама Лисабона. Пресудан тренутак десио се 1987. године када је упознала Педра Магалеша са којим је основала групу „Мадредеуш”. Управо је Тереза Салгеиро и њен чаробан глас један од разлога великог успеха који је ова група постигла широм света. 

Једном је изјавила да је „Мадредеуш” необична португалска авантура која ће трајати заувек. Признаје да би исто рекла и данас, иако је састав у коме је провела две деценије напустила прошле године. Осим са „Мадредеушом” имала је част да сарађује са музичким великанима какви су Каетано Велосо, Хозе Карерас, Карлос Нуњез…Први соло албум „Obrigado” објавила је 2005, а крајем прошле године са „Луситанија ансамблом” снимила је плочу „La Serena” коју промовише на европској турнеји.

Поново долази у Београд 10. фебруара, али овога пута сама, без „Мадредеуша”. О томе шта могу да очекују они који дођу на концерт Терезе Салгеиро у „Сава центар”, португалска певачица у ексклузивном интервјуу за „Политику” прича:

– Сада долазим са „Луситанија ансамблом”. На концерту ћемо свирати оригиналне аранжмане популарних песама. Изводим песме на неколико различитих језика од којих су неке веома познате, попут нумера Едит Пјаф, Ирвина Гордона…Дакле, песме разних аутора, из различитих култура које одлично звуче у новим аранжманима.

Неколико пута сте наступали са групом „Мадредеуш” у Београду. Каква Вас сећања везују за те концерте?

Изузетна. Заиста имам предивна сећања на те вечери када је публика слушала нашу музику са великим ентузијазмом и увек смо наилазили на одличан пријем у Београду. Зато се и радујем поновном доласку и концерту који ће бити нешто потпуно различито од онога што сам радила са „Мадредеушом”, али надам се да ће публици то бити интересантно.

Да ли је било тешко донети одлуку да напустите „Мадредеуш” после 20 година проведених у том саставу?

Није било тешко, јер је то била одлука коју сам морала да донесем. Била сам у тој групи две деценије, и прошле године смо се растали. Од тада сам урадила неколико различитих пројеката: „La Serena”, онда „Você e Eu” у Бразилу. Учествовала сам и као солиста на албуму „Silence, Night& Dreams” Zbigniew Preisnera и са тим пројектом смо већ имали дивне концерте на Акропољу и у „Барбикан центру” са Лондонским симфонијским оркестром. Све те нове пројекте бих морала да запоставим ако бих поново радила са „Мадредеушом”, а ја желим да учим нове ствари и да уживам у ономе што сам започела. Ти пројекти су различити од онога што сам радила са „Мадредеушом”, али су интересантни. Осим тога, имам још много музичких идеја које желим да реализујем.

Да ли постоји шанса да се једнога дана вратите у „Мадредеуш”?

Не верујем. Поносна сам на наш рад, на ствари које сам научила, захвална сам публици која је слушала нашу музику и прихватала нас. То је за мене била велика школа.

Колико је улога у филму „Лисабонска прича” Вима Вендерса била важна за Вашу каријеру?

Била је веома важна. Десила се у правом тренутку, када смо радили трећи албум и желели смо да кренемо на светску турнеју. Баш тада нас је Вендерс позвао и наравно да смо прихватили. За нас је било веома значајно што су нашу музику у том филму пратиле слике Лисабона. А наша музика је одувек била саундтрек Португалије. Кроз тај филм се публика, која је пратила његова остварења, упознала са нашом музиком.

Наступали сте на позорницама широм света – Европа, Африка, Јужна Америка, Азија…Где се најбоље осећате?

Заиста волим да путујем, да упознајем људе и друге културе. То је велика привилегија. Тешко је одабрати, јер се осећам добродошлом где год да наступам. Али, има земаља у којима су људи опуштенији када слушају музику. Не бих бирала, јер се свако на другачији начин суочава са музиком. Музика има различит циљ у свакој земљи, култури, али је увек добро посматрати како људи је доживљавају.

Једна сте од најславнијих португалских певачица. Да ли се, можда, осећате као музички амбасадор Португалије?

Срећна сам што сам рођена баш у Португалији, јер имамо веома интересантну историју и традицију, што ми веома значи. Увек представљам Португалију када путујем, јер потичем одатле. Не осећам се одговорном као амбасадор, јер су уметници слободни, тако да сам опуштена у том смислу. Волим своју земљу и мислим да је репрезентујем на прави начин.

Шта Вама музика значи?

Значи ми много. Музику волим све више и више. Желим да имам времена да о музици размишљам у сваком тренутку. Поштујем музику, а могућност наступања пред публиком и комуникација са њом је привилегија. Музика и поезија доприносе лепоти и вредности живота.