Меркелова и Путин никад јачи

Специјално за „Политику”

Париз – Западни лидери уживају све мање поверење својих грађана,потврђују истраживања јавног мњења. Шампион у непопуларности је француски председник Франсоа Оланд, кога подржава свега 14 одсто сународника, према истраживању института Ифоп, док је чак 84 одсто незадовољно његовим учинком.

На половини мандата Оланд бележи неславни рекорд најмањеомиљеног председника од оснивања Пете републике 1958. Већинско неповерење изражено је и у његовим сопственим редовима – подржавага само 41 одсто социјалиста. Главне замерке које му упућују Французи јесу недостатак резултата на економском и друштвеном плану, незапосленост која не престаје да расте, непопуларна пореска политика и неодлучност.

Откада је дошао на власт, број незапослених се увећао за још пола милиона Француза. На његову (не)популарност не утичу само резултати његове политике већ и његова личност, која је под лупом јавности. Французи га доживљавају као неспособног да донесе одлуке и да покаже ауторитет, што су карактеристике које се доводе у везу са председничком функцијом.

Барак Обама бележи више симпатија од Оланда (39 одсто), али га његови сународници описују као „најгорег председника од 1945”, према истраживању америчког универзитета Квинипијак, на чије резултате се позива париски „Фигаро”. Иако су на сличан начин доживљавани и претходни амерички председници на половини мандата, статистике показују да популарност Обаме не престаје да пада.

„Вашингтон пост” цитира америчког лобисту који говори о „анти-Обама таласу” који би могао да се претвори у пораз демократа наизборима за Сенат 4. новембра. Шеф државе кога су његови сународници на почетку мандата доживљавали као месију, сада им изгледа сувише слаб, хладан и дистанциран.

Саговорници „Фигароа” критикују и „апсурдну” спољну политикупредседника САД, „који почне с тим да нема стратегије, а онда бомбардује Ирак без гаранције да ће то успети”. Критике против Обаме снажније су како расте страх од групе Исламска држава, за коју конзервативци тврде да је ушла на америчку територију (што су амерички званичници демантовали), и бојазан од илегалних имигранатаи од вируса еболе.

Репортер „Фигароа” преноси „јединствен став локалних аналитичара” да Американци имају утисак да су се нашли у свету који им измиче ида човек који их води није у стању да им улије поверење. Око 63 одсто Американаца сматра да су „ствари измакле контроли”.

Дужина мандата често се одражава на пад популарности политичара.Тако је Тонија Блера 2006, након четири мандата, већина сународника (64 одсто) оценила као „некомпетентног”. Време, међутим, не утиче на Ангелу Меркел, која је једина од западних лидера која није пала у немилост јавног мњења.

Немачка канцеларка је прошле године у анкетама имала наклоност 70 одсто испитаника, који су је оцењивали као „компетентну”, „лидера”, „симпатичну” и „веродостојну”. Њена популарност није падала од избора 2005, већ је, напротив, оснажена у другом мандату. На то су пре свега утицали стабилни економски резултати, али и стил управљања државом. Њена појављивања у јавности су ретка, чак и када је реч о скандалима унутар владе, а свака реч је мудро одвагана, констатују аналитичари.

Популарност ужива и шеф Кремља, показује истраживање руског центра Левада које преноси „Фигаро”. Око 38 одсто испитаника је „уверено” да Владимир Путин „са успехом решава проблеме удржави”, што је рекорд откада је дошао на власт 2000. Око 31 одсто „потпуно дели погледе” са својим председником, док се 2010. тако изјаснило 22 одсто анкетираних. Само осам одсто је „разочарано” Путиновом политиком.

За руски институт овакви ставови су део ширег контекста мржње премаЗападу, све већег неповерења према Европи и растуће ксенофобије,преноси „Фигаро”, који констатује да је „овакав менталитет у великој мери обликовала пропаганда”.

Руски шеф државе „жели добробит свом народу, али га у остваривању тога спречава бирократија и недостатак добре екипе”, оцењује 42 одсто учесника овог истраживања, наспрам 33 одсто, колико је тако оцењивало Путина 2012.