Непланска градња узрок поплава у Атини

Од нашег дописника

Атина – Штета коју су у 25 од 30 атинских општина проузроковале последње поплаве процењује се на више од милион евра. Међутим, мало ко верује да је то крајња сума катастрофалних последица дивљања урагана „Гонзало” који је у току једног дана оштетио 600 кућа и 168 возила у главном граду Грчке.

Наредних дана очекују се нове обилне падавине и све наде полажу се у прогнозе да ипак све неће бити трагично као у петак када је у Атини и околини у једном дану пала количина кише уобичајена за три јесења месеца укупно.

Овог пута је све прошло без жртава. за разлику од трагичних датума – 1966. када је у поплавама страдало 44 људи, 1977. када је од бујица погинуло 24 и октобра 1994. када је страдало 10 људи. У последњих 30 година у Атини и целокупној регији Атике забележено је 30 великих поплава које су причиниле огромну материјалну штету јер је вода однела и поплавила стотине кућа и аутомобила, а страдала су и читава стада стоке.

Међутим, толико година после ових трагедија поново су у петак страдали исти делови града испод којих су некад текли потоци, подземне воде које су градњом кућа и саобраћајница зазидани. Најтрагичније је било у деловима града где се вода прво сливала са околних брда, а затим у нижим приобалним деловима, према општини Перистери, према Пиреју где је јурнула бујица коју нису могли да прихвате ни канали, а још мање шахтови.

Годинама су приобалне општине Мосхато и Калитеа па чак и луксузнија Глифада стрепеле од сваке јаче кише. Тада би приземље у већини кућа било поплављено јер, рецимо, уско корито реке Кифисос, која тече са севера Атине, није могло да прихвати бујицу. Још невероватнији је био систем шахтова који или нису постојали или су ретко били чишћени, па би после пљуска аутомобили плутали као у језеру. Тек пред олимпијаду 2014. направљени су бољи одводи, нови шахтови, а река Кифисос је била усмерена и ограђена високим зидом.

Међутим, заборавило се изгледа на чињеницу да се деценијама безобзирно, неплански и бесправно градило на свим локацијама и да нико није размишљао о проблему одводњавања. Овдашњи медији и сада констатују да је људски фактор апсолутно један од главних узрока последица поплава које су у петак погодиле Атину и које могу да се понове.

Реке су, једноставно, приликом изградње зграда и саобраћајница затваране у подземне цеви, затрпани су потоци и јаруге којима се некада вода са три планине које окружују Атину и са из виших делова града сливала до мора. Пре педесетак година изграђена површина главног града Грчке обухватала је само четвртину укупне територије атинске котлине, док је сада преостало једва четири одсто слободног простора, то јест земљишта без зграда, без саобраћајница, асфалта, бетона...

Медији подсећају да је данашња Атина настала затрпавањем више од 1.000 километара јаруга и канала којима се раније сливала вода. Три некада велике градске реке сада целим током пролазе кроз цеви и данас је од некадашњих 700 бујичних јаруга преостало само њих педесетак. Пре седам деценија тло је било у стању да прими 80 одсто кише, што значи да је само мали проценат рекама и јаругама стизао до мора.

Бесправна и непланска градња која није подразумевала и изградњу прописне инфраструктуре, јер већи део четворомилионског града нема кишну канализацију, довела је до ситуације са којом су се градске власти и влада сада суочиле.

На хитној седници градске власти су у рекордном року од три дана одлучиле да обезбеде милион евра за почетак санације штете. Такође је одлучено да свако поплављено домаћинство добије хитну помоћ од 587 евра за непосредне, свакодневне потребе док не стигне главни део помоћи за поправке. Уз ову суму, свако домаћинство ће добити од 1.174 до 5.869 евра за поправку оштећења на кућама, становима, као и за уништено покућство.