Од туризма може и више

Од почетка 2014. године до краја јула, девизни прилив Србије од туризма достигао је 454 милиона евра, што је 9,7 одсто више него у истом периоду претходне године. Укупни приходи Србије од туризма у 2013. били су 2,5 милијарди долара. Од страних туриста, који су чинили 42 одсто укупних гостију, остварено је 800 милиона евра девизног прилива. У Србији су приходи од страних туриста у 2013. години чинили три одсто бруто домаћег производа, што је троструко мање од просека у Европској унији, а тим Мреже за пословну подршку сматра да би подстицањем туристичких агенција да доводе стране туристе помогло бржи опоравак значајног дела привреде и повећало девизни приход земље.

И Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација, својевремено је изјавио да су досадашњи резултати Србије у туризму остварени без довољно улагања државе. Он такође сматра да тај приход може бити већи, уколико би ова привредна грана имала веће државне стимулансе.

Мрежа за пословну подршку залаже се да такозвани рецептивни туризам, који доводи госте, добије статус извозне привредне гране.

Када се Србија упореди са сличним земљама у ЕУ, као што су Словачка или Мађарска, види се да је број ноћења страних туриста у Србији (1,8 милиона у 2012. години), далеко мањи него у Мађарској (11,4), али и у Словачкој четири милиона ноћења. Просек у земљама ЕУ је 33,9 милиона ноћења годишње, што је 18 пута више него код нас. Мањи број ноћења страних туриста у Европи од нас имају једино Македонија и државица Лихтенштајн.

Просечан боравак страних туриста у Србији је 2,53 дана, а мање од четири одсто укупно регистрованих туристичких агенција бави се довођењем страних гостију у Србију. При том је и укупан број регистрованих туристичких агенција са 1.286 у 2008. години опао на 814 у 2012. години.

– Један од узрока овако „мршавих” резултата јесте и то што наше туристичке агенције, попут истих фирми у земљама у окружењу и ЕУ, немају стимулацију за довођење страних туриста и креирање дужих тура по Србији, кажу у Мрежи за пословну подршку. – Зато сенајвећи број агенција бави одвођењем домаћег становништва у иностранство. У земљама ЕУ, па и у најближем окружењу Србије, туристичке агенције по једном доведеном страном госту за боравак дужи од три или четири дана имају стимулацију између 25 и 40 евра. На овај начин се повећава долазак страних гостију, агенције стимулишу да праве вишедневне туре и програме за странце у својој држави. То је драгоцено за буџете тих земаља, јер што је инострани гост дуже у некој земљи он троши више свог новца на робу и услуге и тако се више пара кроз ПДВ, акцизе и друге пореске облике слива у државни буџет. Такође, држава од повећаног прилива од ПДВ на хотелске и угоститељске услуге, због дужег боравка страног госта, враћа уложено за довођење страног госта у виду стимулације коју даје туристичкој агенцији.

Наша држава је до сада улагала у изградњу туристичке инфраструктуре – градила је жичаре на скијалиштима, али није на овај начин подстицала долазак страних туриста, каже Зоран Арсеновић, председник Управног одбора Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА). Држава није помагала ни уобичајена представљања наше туристичке понуде на сајмовима туризма, нити пропагандне кампање.

– Али ЈУТА управо разговара са представницима Министарства трговине, туризма и телекомуникација о томе како да држава помогне агенцијама да привуку више страних туриста у Србију – саопштава Арсеновић. – Македонија агенцијама плаћа субвенцију за сваког страног госта, у зависности из које земље долази. Туристички посленици знају да Србија, за сада, не може да издвоји значајнија средства за такву субвенцију.

Грана туризма и угоститељства захваљујући сталном расту броја туристичких путовања после 2010. године обухвата шест одсто светског увоза и извоза робе и услуга, а у 2013. години је забележила раст од чак пет процената. Тако се ова грана налази на петом месту по промету на глобалном нивоу, после нафтне и хемијске индустрије, пољопривреде и аутомобилске индустрије.