Шоља чаја греје срце

Богаташ из Фуђена је веома волео чај и једног дана док је уживао у испијању омиљеног напитка до њега дође просјак.

– Чуо сам да имате добар чај, да ли могу да га пробам?

Богаташ се насмејао:

–Шта ти знаш о чају?

Просјак одговори:

–И ја сам некад био богаташ, постао сам сиромашан због пијења чаја.

Чувши то, богаташ нареди слуги да донесе чај просјаку, овај га сркну па рече:

–Чај није лош, али нажалост није заиста добар јер је чајник нов.

Имам један стари који користим сваког дана. Нисам га продао чак ни кад нисам имао ни парче хлеба да поједем.

Богаташ га замоли да погледа чајник. Приметио је да је лепог облика, а када је отворио поклопац, одмах је осетио мирис чаја. Одлучио је да купи тај чајник, али му просјак рече да не може да му прода цео чајник.

–Овај чајник је вредан 3.000 златника, продаћу ти пола чајника за 1.500 златника а другу половину ћемо користити заједно.

Богаташ се сложио и дао просјаку 1.500 златника. Од тада је просјак долазио код богаташа сваког дана да пију чај.

У књизи „Бескрајна прича о чају” Ванг Сјуфенг је овако описала повезаност чаја и прибора за његово спремање, па не чуди ни изрека „Чајник је отац чаја”. Наравно, када се пера латила жена која важи за једног од водећих познавалаца, иначе декан и професор Академије за културу чаја и хуманитарне науке при Универзитету шумарства у провинцији Џеђанг, јасно је откуд поменути наслов. Тврди: пре пет хиљада година здружио се чај са човеком и од тада су нераздвојни.

За 24 године Ванг Сјуфенг је објавила много дела о чају и култури чаја, истовремено радећи у удружењу књижевника своје провинције. До сада је три пута посетила Београд, прошлог викенда током Сајма књига дружила се са својим читаоцима и, наравно, пила чај, упоређивала га са вином, објашњавала како га Кинези понекад мешају са врло јаком ракијом од пиринча...

Неки можда не знају да у Кини свако годишње доба „има” свој чај, да он човека приближава природи и помаже му да лакше медитира, ослободи се стреса. Чај се лагано спрема и никада се не пије врео, што је довољан повод да се током дана застане, успори и тело и ум.

Студенти Ванг Сјуфенг, одевени у традиционалну кинеску одећу, показали су какав је некада био сусрет или боље рећи сукоб чаја и вина. Иако њихова професорка не воли алкохол, како је сама рекла, у нашем главном граду је радо наздрављала чашом вина и чајем из мале шоље коју је донела из Џеђанга.

Додуше, инстант, ледени, конзервирани или флаширани чај су производи који одговарају ритму данашњег друштва и брзог живота. Јесу укусни, али изгубљена је радост коју доноси оригинални начин припреме чаја, подвлачи познавалац кинеске традиције.

Кина је домовина чаја, иако га данас гаје у педесетак земаља и готово две трећине становника наше планете пијe чај. У ботаници се дели на три врсте – врло високо чајно дрво, средње чајно дрво и жбун чаја.Има их шест по кинеским категоријама: бели, жути, зелени, oлонг, црнии цветни, не рачунајући посебну групу тамног.

Када долазе гости прво им ваља понудити чај, истиче Вјанг Сјуфенг. То је церемонија која се преноси са генерације на генерацију и која је остала културна баштина све до данас.

–Разумевање кинеске културе чаја заправо је упознавање и разумевање душе и суштине кинеске историје, културе и нашег народа. Данашња Кина је отворена ка целом свету, чај је нешто што разумеју сви па је и начин да се упозна Кина, остваре културне везе и дијалог са другим земљама. То је мисија кинеског чаја – закључује Ванг Сјуфенг.

Р. Поповић

-----------------------------------------

Боја, укус...

Зелени чај се припрема парењем без ферментације, истиче ауторка књиге, и пије се само током дана. По облику листова дели се на много врста, а у древној Кини пили су га писци, књижевници, па су тадашњи људи за њих говорили да су „класа зеленог чаја“.

Црни чај је природно црвен и потпуно је ферментисан, Британцима омиљена врста. Генерално се дели на конгфу црни, уситњен црни и лапсанг црни чај са укусом дима. Како се зелени чај претворио у црни? Десило се то, кажу, случајно пре више од сто година док су у селу Тонгму у планинском подручју житељи припремали зелени чај. Током сезоне бербе група војника је силом ушла у њихов атар и легла ноћу на џакове пуне зелених листова да спава. Када су незвани гости отишли, сељаци су се вратили кућама и открили да је лишће зеленог чаја ферментисало од топлоте тела војника. Нису хтели да га баце, напротив, нашли су и купце који су од тада хтели само црни чај. Цена му је напрасно скочила два-три пута у односу на претходну годину.

Олонг чајеви потичу са Тајвана, тамнозелене су боје са зеленим и сивим тачкама. Суви чај има јаку арому а после кувања постаје наранџастожут, мирише на јоргован и цвета у августу.

Бели чај се добија од сребрних изданака одабраних листова, за разлику од других врста најмање је прерађен и има много лепих имена попут срећни облак и змај, снежни изданак. Листови белог чаја се суше на сунцу и ово је први направљени чај међу шест водећих категорија чаја. Појавом зеленог и других чајева, бели се лагано изгубио са историјске сцене, подсећа Ванг Сјуфенг, иако је био царски током владавине династије Сонг (од 960. до 1279. године).

Цветни чај је мешавина чаја и ароматизованог сувог цвећа, најчешће јасмина, руже, орхидеје, хризантеме, гарденије, цвета шљиве. Песник Пабло Неруда, нобеловац, једном приликом је рекао да у кинеском цветном чају мирише пролеће. Постоји и прича да су га лети сушили умотаног у газу тако што га ставе у латице лотоса пре затварања, када се саме затворе вежу их канапом и сутрадан у зору, када се лотос поново отвори, чај са јаком аромом био је спреман за употребу.

Жути чај је лагано ферментисан, првокласни члан породице чајева, данас га ретко пију и највећи љубитељи чаја иако је драгоцен. Жут, јаког мириса и, кажу, ако је то могуће – благ по карактеру. Производи се у Кини на три места, на планини Менгдинг у провинцији Сечуан, око језера Донгтинг у провинцији Хунан и на планини Дабије у провинцији Анхују.

Тамни чајсе прави у облику цигле, кугле, чиније, најчешће сабијањем и парењем. Користе га припадници националних мањина у пограничним подручјима, јер је лак за ношење, а отклања масноће из тела. Пуер чај, са традицијом дугом 17 векова, сада врло модеран у Кини, једна је врста тамног чаја. Чај не губи мирис а ни тамну наранџасту боју ни када се у исту шољицу долива пет-шест пута топла вода.