ЕУ одахнула јер се неће смрзавати

Европљани су прексиноћ одахнули јер су нешто пре поноћи између четвртка и петка представници Украјине, Русије и Европске уније потписали привремени споразум око спорних испорука руског гаса, којим се ове зиме обезбеђује снабдевање Украјине као и Европе плавим енергентом, упркос напетим односима због сукоба на југоистоку Украјине.

После два дана интензивних преговора у Бриселу, споразум су потписали министри енергетике Русије и Украјине Александар Новак и Јуриј Продан, као и одлазећи европски комесар за енергетику Гинтер Етингер. Осим тога, уз присуство одлазећег председника европске комисије Жозеа Мануела Бароза, додатни уговор су потписали и директори руског „Гаспрома” и украјинског „Нафтогаса” Алексеј Милер и Андриј Коболев, а тиме је решено горуће питање како ће Кијев исплатити нагомилане дугова за руски гас, као и под којим условима ће га куповати до марта 2015. године.

„Политичка одговорност, логика сарадње и прости здрав разум су превладали. Ово је важан корак за заједничку енергетску безбедност на европском континенту. Сада нема разлога да се грађани плаше да ће им бити хладно ове зиме”, рекао је Барозо на конференцији за новинаре после потписивања споразума.

Отплата украјинског дуга Русији од 3,1 милијарду долара биће извршена у две транше, прва од 1,45 милијарди долара одмах, а друга од 1,65 милијарди долара до краја године. Руси процењују укупан доспели дуг на 5,3 милијарде долара, али су прихватили да се спорне 2,2 милијарде препусти арбитражном суду у Стокхолму.

Према речима Етингера, Украјина ће платити Русији 1,45 милијарди долара у идућих неколико дана како би Москва наставила испоруке гаса, док ће након тога Русија „одмах” спустити Украјини цену гаса за око 100 долара за хиљаду кубних метара. Осим тога, договорено је да Украјина нове набавке гаса од Русије плаћа авансно месец за месец.

„То је можда први знак мудрости и доброг функционисања политике суседства, па можда и први трачак за опуштање у односима између две суседне земље”, рекао је Етингер, додајући да ЕУ није званично постала гарант за преузете финансијске обавезе Кијева према „Гаспрому”, али ће знатна помоћ ЕУ и Међународног монетарног фонда помоћи Кијеву да исплати дуг.

Према споразуму, Украјина ће у новембру и децембру купити четири милијарде кубика гаса по цени од 378 долара за хиљаду кубика, а у јануару ће та цена пасти на 365 долара. Ова цена је око 100 долара мања од оне коју је Русија Украјини зацртала због неплаћања дугова, али је, како тврде у Кијеву, и даље 100 долара већа од „тржишне цене”.

Руски министар је пак рекао да ће руска влада наредних дана усвојити уредбу која ће омогућити примену овог споразума.

„Русија је била, јесте и биће поуздан снабдевач (гасом)”, рекао је Новак, док је његов украјински колега истакао да је његова земља „први пут у својој историји” потписала трилатерални енергетски споразум и да ће потпис представника Европске комисије на документу бити „гаранција његове примене”.

Украјина из Русије увози 50 одсто својих потреба за гасом, а ЕУ трећину, тако да је долазак зиме додатно убрзао постизање договора, упркос неслагањима око начина решавања кризе на југоистоку Украјине. „Гаспром” је средином јуна ове године прекинуо испоруке гаса Украјини, наводећи као разлог 5,3 милијарде долара дуга и захтевајући да Украјина подмири своје доспеле рачуне и унапред плати за будуће испоруке.

У таквој ситуацији европска „двадесетосморица” су превасходно хтела да избегну понављање сценарија из 2006. и 2009. године када је Русија зауставила доток гаса Украјини, што је отежало испоруке гаса ка ЕУ, будући да је Кијев преузимао део енергената који је гасоводима преко њене територије ишао као ЕУ.

Не само што су Барозо и Етингер били срећни што су последњег дана на овим функцијама постигли овај дуго очекивани договор, већ су и брзе реакције немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда указале на то да је ЕУ заиста одахнула. Меркелова и Оланд су у заједничком саопштењу поручили да ће ЕУ „у потпуности одиграти своју улогу” у спровођењу споразума о гасу, додајући при томе значај да се спроведе и споразум из Минска од 5. септембра о прекиду ватре на истоку Украјине – и да се изнађе трајно решење садашње украјинске кризе.