Колико вреди борски комбинат

Бор – Дугогодишњи директор за план и економију пословања у борском комбинату бакра Иван Костов, наш познати финансијски стручњак, сада у пензији, оценио је, пре готово годину дана, у изјави „Политици“, да је стратегија приватизације борског комбината бакра незаконито срочена и незаконито усвојена и да штету од такве продаје морају имати сви у нашој земљи – од радника до државе. Како је познати стручњак и предвидео, први тендер је пропао (румунски „Купром“ није изабран за власника), а расписан је и нови тендер којим је утврђено да је аустријски А-тек понудио више пара за имовину борске компаније него руски „Базни елемент“.

Костов идаље, категоричко тврди да је актуелна стратегија приватизације (по којој се изводи и други тендер) незаконита и штетна. Али, како његово раније обраћање јавности посредством „Политике“ никога није узбудило, нити било шта променило, Костов је упутио отворено писмо Скупштини Србије. Категорички тврди да процена имовине борске компаније није извршена на законит начин, да није утврђена ни тачна вредност дуга бившег борског гиганта и, посебно тврди да су Париски и Лондонски клуб поверилаца отписали Бору задужења у девизним кредитима, али да држава тај отпис „не признаје“. Отуда, наводно, нема капитала за акције или надокнаду које би радници и пензионери Бора морали да добију од свог колектива, најстаријег и годинама најмоћнијег у Србији.

– Ако држава жели да вам наплати чак и оно што вам је поверилац отписао, све то постаје ненормално – наводи у отвореном писму републичком парламенту Иван Костов. – То се заправо догађа са иностраним девизним кредитима РТБ Бор, који су отписани од стране Париског и Лондонског клуба поверилаца. Али, тај отпис држава Србија не прихвата. Она се сада проглашава повериоцем, тврдећи да су гаранције за отписане кредите дале ликвидиране домаће банке. А те банке је управо ликвидирала држава.

Суштина је, вели Костов, што су наводни експерти конзорцијума приватизационих саветника – које је предводио CAIB из Аустрије, а у коме су били и Dlloitte, Harrisons и IMC – процену имовине извршили потпуно незаконито и нетачно, супротно одредбама Закона о приватизацији. У прилог таквој тврдњи Костов наводи преамбулу Стратегије у којој пише:

„Конзорцијум приватизационих саветника припремио је овај документ у својству приватизационог саветника Агенције за приватизацију. Документ се заснива на информацијама које су добијене од предузећа у саставу РТБ Бор... и од потенцијалних инвеститора. Приватизациони саветник је предузео све мере, уобичајене у оваквим пословима, да обезбеди тачност поменутих информација, али није спроводио независну процену њихове поузданости. Сходно томе, приватизациони саветник не гарантује потпуност и тачност информација, нити сноси одговорност за евентуалне штете које би могли имати корисници овог документа“.

-----------------------------------------------------------

Шта је отписано

У медијима су објављиване различите процене о дуговању борске компаније и о отписаним потраживањима. „Политика“ је тако 21. септембра 2006. године објавила две процене о дугу борске компаније. По једној, Борани дугују 600 милиона, а по другој 77 милиона долара!

Уочи расписивања тендера за избор приватизационог саветника „Политика“ је донела информацију како се „Влада обавезала да ће отписати 76 одсто потраживања борском комбинату по основу дугова ове компаније државним предузећима“. Наведено је како ће „од 497 милиона долара укупног дуга Боранима бити отписано 378 милиона долара. Све са циљем да се олакша приватизација. (Четири месеца касније министар Предраг Бубало изјавио је у Бору да је Влада Србије такву одлуку и донела).

Али, и после свих „отписивања“, и даље се (произвољно) тврди да Борски комбинат дугује више од 500 милиона долара. Зато компанија, наводно, нема капитала и нема акција за пензионере и запослене...