Највреднија победа Новака Ђоковића

Од када смо опијени тенисом, вучени њему неком неодољивом силом, никада нам срца нису била испуњенија радошћу и поносом као сада. Добили смо шампиона на турниру за „грен-слем”. Новак Ђоковић је победник Међународног првенства Аустралије у Мелбурну, једног од четири највећа попришта „белог спорта”.

Предсказање свих који су утицали на његов развој да стасава будући први „рекет” света и владар најузвишенијих престола обистинило се у једном од светих тениских храмова, названог у част непоновљивог аустралијског аса Рода Лејвера. Победа, неупоредива ни с две у окршајима с тениским краљем Федерером, остварена је против Француза Жоа Вилфрида Цонге с 4:6, 6:4, 6:3, 7:6 (7:2).

Колико смо само пута последњих година били сведоци Федереровог стропоштавања на колена и прекривања лица шакама као својеврсног ритуала за радовање највреднијим трофејима. Одиграна је та сцена и пред Ђоковићевим очима безброј пута, док је упијао потезе свог узора Сампраса или Агасија, али и непосредно, у финалу претходног турнира за „грен-слем”, на Међународном првенству САД.

У првом после десет узастопних великих финала у којем на терену није било Федерера и његове љубе Мирославе Вавринец на трибинама, право на тај ритуал је стекао његов једини прави наследник. Најправедније и јесте било да на упражњени трон и заседне Ђоковић јер је баш он у полуфиналу нанео најбољем тенисеру данашњице један од најболнијих пораза у каријери.

(/slika2)А Цонгу, чија је мајка белкиња - Францускиња  и отац црнац, из Бразавила у Републици Конго, памтићемо заувек, на срећу, не као непремостиву препреку нашем тенисеру ка једном од највиших тениских врхова. Сећаћемо га се као бескомпромисног борца, који је узлетео до неслућених висина уклањајући с пута без трунке респекта све саме фаворите, на крају тако моћно и убедљиво и другог „рекета” света Шпанца Надала. Биће нам вазда симпатичан и због тога што изгледом тако неодољиво подсећа на неупоредивог боксерског шампиона Мохамеда Алија. Напослетку, када се финале у Мелбурну претворио у највећи тријумф нашег спорта у последње време, захвални смо му што је тај меч учинио узбудљивим и напетим до последњег поена, а Ђоковићеву победу још блиставијом. Имао је то на уму и наш најбољи тенисер када му је спортски и од срца честитао на витешкој борби, истичући да би било потпуно заслужено и да је сребрни пехар пригрлио његов супарник.

(/slika3)После дуго времена су улице српских градова опустеле због велике спортске битке. После дуго времена њима је одјекивала пуцњава као помало заборављени, а само нама својствен начин да се поистоветимо и саживимо са спортским јунацима и изразимо им дивљење.

Али до тада, до тог тренутка олакшања и неизмерне среће, на срцу нам је био велики камен. Цонга је још једном претворио игралиште у тениски ринг, сетове у рунде, а нашу никад већу наду у стрепњу. Почело је тако што се међу конопцима нашао Ђоковић. Прва рунда је припала Французу снажног сервиса и силовитог форхенда. Био је то први сет који је наш тенисер изгубио на турниру, а чак је и моћног Федерера био прегазио с 3:0.

С Цонгом се није било играти јер је било очигледно да је потпуно растерећен у мечу и његове каријере. Ђоковић је схватио да је ђаво однео шалу иначе би се његова велика шанса да тријумфује када је с пута уклонио Федерера, а његов противник Надала, изјаловила. Мада Французу није било на крај памети да попусти ни за педаљ и упркос његовом вођству у сетовима, готово се нестварним и тада чинило да ће се догађаји даље развијати ка нашем највећем разочарању.

Да Ђоковић дође на вододелницу с које ће јасно да му пуца поглед ка престолу чекало се као озебао сунце. Та прекретница је био гем на Цонгин сервис при 3:3 у другом сету.

Од тада се наш тенисер практично устремио ка очекиваној победи, мада је Француз и у наставку знао да закључа гем иза седам брава. Толико је сет-лопти било потребно Ђоковићу да преломи ток идућег сета.

И када се чинило да је Цонгин отпор коначно сломљен, да се стасити Француз повија под теретом важног дуела, из њега поново куља нека нечувена снага којом нам доводи живце до ивице пуцања. При вођству од 6:5 у четвртом сету, Француз је чак стекао сет-лопту на Ђоковићев сервис. Док су нам се срца стезала, наш тениски јунак је испољио хладнокрвност коју на таквом тананом леду имају само истински шампиони.

Изборио се за тај-брек, својеврсни тениски продужетак, у којем се креће од нуле. Колико је пута Ђоковић истакао да је тада као риба у води јер се узда у своју менталну чврстину. Нисмо сви били спремни да му верујемо јер је многе надвладала стрепња. Шта ако меч оде у пети сет па Цонга изрони из воде као каква неман.

Али Ђоковић у тај-бреку каријере, која је донедавно малте не била у повоју, остаје непоколебљив. Из те краткотрајне битке, у којој се поени смењују брзометно, излази с ловоровим венцем на глави. Као највећи јунак наших дана.

Г. А.