Заједничка „мапа пута” ка „белом шенгену”

Уочи почетка преговора о либерализацији визног режима, који је Европска комисија заказала (два дана пре првог круга овдашњих председничких избора) за 30. јануар, Дражен Маравић, шефа Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству унутрашњих послова, тврди да би лично био „веома разочаран да дијалог о укидању визног режима за грађане Србије траје дуже од годину дана”. На исто питање – када ће бити постигнут коначан договор о „рушењу шенгенског зида” према Србији – нико за сада, јављају извештачи из Брисела, не жели да одговара у тој комисији. Агенције једино преносе тврдњу званичника да ће се ЕК трудити да се процес оконча што је пре могуће, али и да доста тога зависи од добре воље и сарадње Владе Србије.

Судећи према ономе што смо чули од Маравића – који каже „разговараћемо са колегама из Европске комисије колико год буде потребно” – овдашње воље неће недостајати.

Засад се зна да дијалог формално почиње у следећу среду. Након тога, очекује се да дође експертски тим ове комисије, „како би извршио иницијалну процену стања у области унутрашњих послова и правосуђа”. Њихов налаз ће, затим, у знатној мери условити даљи темпо разговора.

– Међутим, свакако намеравамо да, најкасније у децембру ове године, на један аргументован и убедљив начин, затражимо да се ово питање (укидања виза – прим. а.) стави на дневни ред надлежних тела ЕУ – каже наш саговорник.

Наше припреме за укидање визног режима почеле су још средином прошле године, током преговора са ЕУ о закључивању споразума о визним олакшицама и реадмисији. Влада Србије је, због тога и формирала радну групу (на чијем је челу наш саговорник), коју чине, пре свега, представници Министарства унутрашњих послова, Министарстава спољних послова, као и Министарства правде, али и Канцеларије за европске интеграције и кабинета потпредседника владе.

– Крајем прошле године, радна група је сачинила детаљну информацију о стању у областима које су кључне за либерализацију визног режима, на основу које је било јасно видљиво да је остварен напредак практично у свим областима. Та информација је затим преведена и дистрибуисана дипломатским каналима, тако да је сигурно и то допринело да ЕУ донесе одлуку о почетку дијалога о овој теми – каже Маравић.

Конкретно, о чему ће се, дакле, разговарати са европским стручњацима? Наглашавајући да није реч о класичним преговорима, будући да после овог дијалога неће уследити закључење неког новог споразума, већ да је „ЕУ та која једнострано доноси одлуку о стављању Србије на ’белу шенген листу’”, објашњава да ће наша страна настојати да у току разговора увери сваку од држава чланица ЕУ да укидање визног режима неће имати никакве негативне последице по њих. Напротив.

Каже да се, свакако, може очекивати дијалог о контроли граница, о нашем визном режиму, систему азила, борби против илегалних миграција, криминалу и корупцији. Иначе, процењује се и стање у домену закона, других прописа и стратешких докумената, затим, начин њихове примене, као и стање и квалитет материјалних и кадровских потенцијала.

– Посебна пажња биће усмерена на примену споразума о реадмисији, безбедности докумената, као и укупном стању јавне безбедности у Србији. Наиме, начелни критеријуми за укидање визног режима су познати, али су подложни доста слободном тумачењу ЕУ. Због тога смо ми предлагали да се ти критеријуми прецизирају и да се заједнички изради „мапа пута” Србије ка „белој шенген листи”, тако да очекујем да и томе буде речи већ на првом састанку – каже Маравић.

А, колико чињеница да овај дијалог почиње у јануару, а не у марту, како је претходно речено, помера нашу ранију процену да ће Србија бити спремна за безвизни режим крајем ове или почетком следеће године? Док Маја Бобић, заменик генералног секретара Европског покрета, подсећа на то да је тај владин план био врло амбициозан у тренутку када је најављен (прошле године) и каже да сада, „можда, постоје шансе да се тај план испуни”, Маравић указује на то да најава дијалога већ за сам почетак ове године говори, заправо, о нечем другом. Важно је, каже, разумети да је питање визног режима у ствари питање међусобног поверења у сектор јавне безбедности државе.

– Ми смо, реформом наше полиције и резултатима који су у последњих неколико година остварени, посебно у домену борбе против дроге, организованог криминала и илегалних миграција, успоставили чврсте односе поверења и сарадње с кључним факторима безбедности у Европи. Због тога је данас за те државе могуће да донесу рационалну одлуку да укину визни режим за грађане Србије.

А, на питање када ће се то напокон десити, он одговара, слично као и наша саговорница – да то, ипак, зависи од бројних фактора.

Да би наши грађани путовали у Европу без виза потребно је да се с тим сагласи свих 27 чланица ЕУ. Бобићева не верује да ће доћи до потпуне либерализације визног режима без испуњења хашког услова, односно она се нада да ће до тренутка када то питање стигне на дневни ред ЕУ и питање сарадње с Хагом бити решено. Кад је реч о Споразуму о стабилизацији и придруживању, који на највишем нивоу дефинише политички оквир сарадње са ЕУ, Бобићева сматра да је његово потписивање свакако услов за потпуну либерализацију визног режима.

У сваком случају, треба се сетити да је у Бриселу, први пут, у првој половини прошле године, било планирано да крајем 2007. почну преговори о укидању виза, не само за Србију, већ и за остале земље западног Балкана (које су, такође, јесенас потписале споразум о визним олакшицама). Отварањем дијалога, следеће седмице, Србија ће, значи, предњачити у односу на своје суседе. Зато је недавна одлука ЕК, по речима Маје Бобић, „врло позитиван сигнал”.