Да ли је и ДСС добио свој ЛДП

Ни данас, девет година после разлаза са Демократском странком и оснивања Либерално-демократске партије, њен утемељивач Чедомир Јовановић готово да не пропушта прилику да истакне како је „Ђинђићева политика одувек била једина политика ЛДП-а”, то јест да је „једино политика ЛДП-а одувек Ђинђићева политика”. Демократе му, међутим, никада нису дале за право, тврдећи да ДС никада није напустио изворне идеје Ђинђићеве Демократске странке, те да нико нема право да тако својата покојног премијера.   

„Борба за изворност” својевремено се водила и у Српском покрету обнове, па су, подсетимо, Срђан Срећковић и Сања Чековић избачени из партије јер су се успротивили оснивачу партије Вуку Драшковићу, оптужујући га да је напустио идеје на којима је формиран СПО. Оснивајући фракцију Изворни СПО, Срећковић и Чековићева су, како су објашњавали, покушали да своју странку „врате државотворном и националном програму” јер је због „исувише честих преокретања доспела на политичке маргине”.

У донекле сличној ситуацији данас се нашла Демократска странка Србије. Битка за изворне принципе ове партије попримила је помало чудан ток јер упркос оспоравањима и критикама које је на рачун нове председнице партије Санде Рашковић Ивић упутио утемељивач странке Војислав Коштуница и одласку многих утицајних функционера, она и даље остаје при тврдњи да ни у чему није изневерила идеје ДСС-а. 

„Одговорно тврдим да нисмо одступили од политичког програма”, упорна је Санда Рашковић Ивић, оптужујући Коштуницу да је „потпуно погрешно разумео да ДСС напушта своја програмска начела”.

Нову политику суверенизма, на којој ће се, уместо на идеји неутралности, темељити будуће деловање ДСС-а, као „суштинско изневеравање програма” доживели су и иницијатори новог Државотворног покрета предвођени бившим потпредседником ДСС-а Слободаном Самарџићем.   

Ситуација у ДСС-у специфична је и утолико што међу многим функционерима који су напустили странку после победе Санде Рашковић Ивић није био њен противкандидат на изборима Милош Алигрудић иако, према сопственој тврдњи, заступа идеје потпуно другачије од оних које има нова председница.   

„Ја сам тренутно у ДСС-у опозиција зато што заступам исте идеје које сам заступао током кампање за председника странке. Нисам отишао из странке јер још нису промењена програмска документа, а не због тога што се слажем са оним што прича Санда Рашковић Ивић. Ако се испостави, а чини ми се да хоће, да ДСС није у стању да одбрани своја програмска документа, онда вероватно нећу моћи да нађем разлог свог опстанка у ДСС-у”, објашњава Алигрудић за „Политику”, додајући да је само питање дана када ће донети коначну одлуку о томе шта ће даље да ради.

Идеје Државотворног покрета су, како каже, оно што садржински потпуно одговара његовим схватањима политике. Али ипак мора да види „да ли је то са ДСС-ом заиста готово”. Како сада ствари стоје, постоје велике шансе да се Алигрудић прикључи новом покрету.

Да ли би се после свега Државотворни покрет могао назвати ЛДП-ом ДСС-а?

Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да ипак не стоји такво поређење.

„То би било исто као да је Чедомир Јовановић правио ЛДП док је Ђинђић био жив и да је причао да је Ђинђић изневерио сопствена начела. Овде имамо Коштуницу за кога се везује та политика и Санда Рашковић Ивић се позивала на Коштуничино наслеђе све док се није десило то што се десило. Пре би могло да се каже да је неки ЛДП овај ’нови’ ДСС који предводи Санда Рашковић Ивић. Коштуница је утемељио те принципе и он је најкомпетентнији да каже да ли их је неко изневерио. Чим је тако рекао, мора бити да је тако”, оцењује Анђелковић.

Коштуници се, како напомиње, могла замерити политичка неефикасност, али не и непринципијелност. А код ове ’нове’ странке коју предводи Санда Рашковић Ивић не зна се, истиче он, шта је ново, а шта старо.

„Код Коштунице се бар знало шта су мане, а шта квалитети, шта су плусеви и минуси, а код ових остаје да видимо шта су они. У Србији се квалитет лидера преноси на организацију јер нема те врсте трајности партија да би оне биле изнад појединаца”, објашњава Анђелковић и додаје да је код ДСС-а у питању мала циљна група и мало бирачко тело, које ће сада бити потпуно маргинализовано.