ММФ код нас шести пут истим послом

Зузана Мургасова, шефица мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), већ шести пут је истим поводом у Београду. Због аранжмана из предострожности са Србијом, шест пута је у кофер паковала мање-више исту агенду у којој су два основна захтева за креаторе наше економске политике: фискална консолидација и структурне реформе. Са друге стране преговарачког стола, за минуле три године испратила је три министара финансија: од Мирка Цветковића, преко Млађана Динкића и Лазара Крастића. Данас ће је на пленарном отварању преговора у свечаној сали Народне банке Србије дочекати нови министар Душан Вујовић.

Од докумената на столу, сасвим сигурно, наћи ће се Нацрт буџета за идућу годину о коме је вероватно недавно било речи и у Вашингтону током годишњег састанка ММФ-а и Светске банке, коме су присуствовали гувернер Јоргованка Табаковић и министар Вујовић са сарадницима.

Наша економска јавност је први пут, чини се, оптимистична када је у питању епилог преговора. Разлог за такав став је ребаланс буџета, који ће, према оцени Миладина Ковачевића, сарадника билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), гарантовано добити позитивно мишљење Фонда. Он, очекује да званичници из Вашингтона на почетку похвале доношење неких важних закона, као што су Закон о раду, стечају и пензиона реформама, јер је ММФ на томе годинама инсистирао. Након ребаланса буџета, чланови мисије желеће да виде оквирне буџетске бројке за 2015. годину, али и средњорочни план који би за три године требало минус у буџету да смањи за 1,5 до две милијарде евра.

 Један од неиспуњених захтева о коме ће се разговарати је и реформа јавних предузећа и компанија у државном власништву. У том смислу, разговараће се и о евентуалним вишковима запослених, за које је, у буџету за 2014. годину било предвиђено 15 милијарди динара. Та сума је ребалансом изостављена, јер је процес реструктурирања, одложен за 2015. годину. Када је о монетарној политици реч, инфлаторни ризици, који су током претходних посета били тема, сада више неће бити на дневном реду, јер је инфлација у Србији ниска.

За Србољуба Антића, дугогодишњег представника Србије у ММФ, „први корак у правом смеру преставља благи заокрет у вођењу фискалне политике”.

– За Србију је веома важно да има аранжман са Фондом, јер како год то нама представљали државни званичници, наше јавне финансије нису у доброј ситуацији. Оно што би, након усвајања ребаланса требало да буде неки следећи корак је – реформа јавних предузећа. Када је о отпуштањима реч, то ММФ сигурно није испоставио као услов. Они могу да укажу суштински шта је проблем, а на нама је да нађемо решење. Мада, та отпуштања могу да буду релативно безболна, јер је у државној управи запослено 63.000 консултаната. То су људи који већ имају посао и који, ако би се саветничке позиције, срезале не би остали на улици. А уз то, на та радна места углавном су дошли по страначкој линији – објашњава Антић.

Као неко ко је једанаест година радио у ММФ-у објашњава да, у формалном смислу, аранжман из предострожности, као финансијски инструмент, уопште не постоји у понуди Фонда. Македонија је, на пример, имала precautionary liquidity line (PLL),али тај програм могу да добију само земље са солидном макроекономском ситуацијом, што са Србијом није случај, објашњава Арсић.

– Ми ћемо, дакле, највероватније добити класичан stand byаранжман орочен на три године, с тим што средства нећемо повлачити, па у том смислу може да се каже да је то програм из предострожности. Ипак, мислим да би нама, с обзиром на то да треба спровести и структурне реформе, уз неке макроекономске циљеве које треба остварити највише одговарао такозвани extended arrangement, који управо укључује спровођење важних реформи – закључује Антић.

----------------------------------

Вујовић оптимиста

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да је договорена солидна основа за сутрашње преговоре са ММФ-ом и да ће се разговарати о макроекономским пројекцијама, а потом и о смањењу трошкова и о јавним предузећима.

Вујовић је у Јутарњем програму ТВ Пинк истакао да је договорено смањење трошкова и да се при том кренуло од плата и пензија, што је већ ушло у ребаланс буџета, а да се наставља са осталим трошковима као што су субвенције. Министар финансија је најавио да се, када је реч о јавним предузећима, морају смањити трошкови, поправити менаџмент структура, односно направити корпоративна и ефикасна структура.

На питање новинара да ли ће бити отпуштања у јавном сектору, Вујовић је одговорио „вероватно да” и да је реч о рационализацији броја запослених, „као што би учинио сваки послодавац на Западу”.

Он је рекао да је велики проблем што још није донет нови закон о грађењу и просторном планирању, односно добијању дозвола и додао да очекује да ће то ускоро бити решено.