Меркелова поставила црвену линију Камерону

Британски премијер Дејвид Камерон доживео је у минулих седам дана три удара која озбиљно доводе у питање његову политику која настоји да промени положај Велике Британије унутар Европске уније. Не само што се у британском парламенту његова коалиција поделила, те захваљујући либералдемократама није усвојен закон да 2017. сигурно буде одржан референдум о чланству Велике Британије у ЕУ, већ је и јавност открила да му је на минулом самиту ЕУ немачка канцеларка отворено рекла да се неће више борити да задржи Британију у ЕУ уколико Камерон буде и даље инсистирао да ограничи слободу кретања радника између држава чланица ЕУ.

Последњи удар стигао је јуче из Европске комисије, која је саопштила да ако Лондон до 1. децембра не уплати у буџет ЕУ додатну 2,1 милијарду евра, суочиће се са казном од 53,6 милиона евра. Међутим, то је казна за само први месец кашњења, а са сваким следећим би постепено расла, тако да би до краја 2015. могла да нарасте да више од 100 милиона евра месечно. Према објашњењима Брисела, то што министри финансија ЕУ настоје да нађу компромисно решење неће спречити Европску комисију да казни Лондон уколико прекорачи рок.

Међутим, оно што би требало највише да забрине Камерона јесте чињеница да је сада први пут званични Берлин поставио „црвене линије” када су у питању преговори о повлашћенијем положају Британије у ЕУ, јасно саопштивши да Немачка не одустаје од основних принципа ЕУ, међу којима и слободан проток радне снаге.

То је велики заокрет у политици немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је у више наврата истицала да би излазак Британије из ЕУ поприлично ослабио Европску унију и економски и стратешки. Меркелова и немачки председник Јоахим Гаук често су истицали и допринос Британаца у победи над нацизмом, помагању Западном Берлину у време хладног ратаи у успостављању демократије у послератној Западној Немачкој.

Иако је у јуну у Шведској била спремна да уђе у чамац са Камероном и преговара око њему спорног постављења Жан-Клода Јункера за председника Европске комисије, Меркелова сада не жели да да угрози слободу кретања радне снаге унутар ЕУ, а  Немачка, како каже њен портпарол Штефен Зајберт, дели мишљење о потреби борбе против „могућих злоупотреба” ове слободе. Меркелова је увек истицала да они желе „активну и посвећену Велику Британију у јакој ЕУ”, рекао је Зајберт.

Поједини британски министри верују да ће Камерон сада морати –не да разблажи принцип слободе кретања радне снаге –већ да уговори додатна ограничења за раднике који се из других држава чланица долазе у Британију.

Британски министар финансија Џорџ Озборн каже да немачка влада разуме „узнемиреност британског народа када људи из других делова Европе долазе и траже погодности (британског социјалног система)”.

„Бавићемо се питањем како слобода кретања функционише у 21. веку. Никада нико није предвидео да ће долазити толико број људи који немају понуду за посао”, рекао је Озборн, док је из Даунинг стрита ових дана само кратко саопштено да став премијера Камерона није промењен и да ће до Божића изнети своје предлоге који се тичу промена у овој области.

Лондонски „Сандеј тајмс” је објавио да је Лондон већ послао извесне идеје Берлину, али да је Немачка одбила предлог да се уведу квоте за слабо квалификоване раднике који су држављани ЕУ, али емигрирају у потрази за послом у друге земље ЕУ. Према извору овог листа, уколико Камерон буде инсистирао на овим квотама, Меркелова је спремна да одустане од напора да задржи Британију у ЕУ.

Немачки „Шпигел” пише да је Меркелова пак спремна да „до самих граница” прошири правила ЕУ тако да буде забрањена миграција оних који немају посао, те да се депортују они који не могу да се издржавају после три месеца.

Чвршћи став Меркелове према Камерону се у европским медијима тумачи на различите начине. Конзервативни лондонски „Дејли телеграф” сматра да ће Берлин на крају бити спреман да преговара о правилима о миграцији радника у ЕУ, те да Немачка себи не може себи да приушти нити жели излазак Британије из ЕУ.

„Меркелова не говори о црвеној линији, већ је, ироније ли, Немачка сада можда више него икад нервозна у погледу губитка Уједињеног Краљевства, не мање него што што из дана у дан расте њена фрустрираност Француском и њеним слабим председником. Вратимо се на ово питање тек када Даунинг стрит заиста изнесе своје предлоге. Игра тек почиње”, пише „Дејли телеграф”.

С друге стране, конзервативни немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг” истиче да „иако ова епизода јасно указује да ће Камерон све учинити у покушајима да узме ветар из једара (конкурентске десничарске и анти-ЕУ странке) УКИП-а, на њега се ипак може утицати”.

„Он слуша канцеларку јер он нема другог моћног пријатеља на континенту. Берлин би требало да искористи своју снагу тако што ће учинити да останак Британије у ЕУ буде пожељан, али не и по цену губитка значаја ЕУ”, пише утицајни франкфуртски дневник, истичући да ако Берлин прихвати садашње Камеронове предлоге, то ће погодити и слабо квалификоване Пољаке, Шпанце и Немце који се надају да ће наћи посао у другим чланицама ЕУ.

Управо држављани ових земаља су изгледа и у фокусу Лондона, иако ће се у званичним изјавама чути пре свега страх од имиграната из искључиво нових чланица ЕУ или чак оних који ће тек то постати. Иако ће се у британској јавности често чути критике на долазак румунских и бугарских радника, званична британска статистика показује да је у прва три месеца ове године за 4.000 пао број радника из Бугарске и Румуније који су дошли у печалбу у Велику Британију.

Осим тога, у јуну је у јавност процурио извештај британског министарства унутрашњих послова који указује да мигранти из других чланица ЕУ имају у великој мери позитиван ефекат на британску економију. Штавише, у извештају се наводи и да чак 2,2 милиона Британаца живи и ради у другим земљама ЕУ.

Због свега тога, већина аналитичара указује да је Камеронова реторика око питања имиграната само покушај да заустави гласаче да на парламентарним изборима следеће године, уместо за његове торијевце, све више гласају за УКИП Најџела Фаража. Међутим, засад цео развој догађаја само увећава број Фаражових гласача.

Ненад Радичевић